16 ALLAH reče Musi: » Digni se rano u jutro i predstavi se *Faraonu, kad bude izišao k vodi. Reci mu: Ovako govori ALLAH: Pusti otići moj narod da mi služi.
17 Ako li ti ne pustiš moj narod otići, ja ću poslati gamad[46] na tebe, tvoje sluge, tvoj Narod, tvoje kuće. Kuće Egipćana biće pune gamadi čak i zemlja na kojoj se nalaze.
18 U onaj dan, ja ću napraviti povlasticu za zemlju Gošen[47], gdje se nalazi moj narod; ondje neće biti gamadi, da bi ti spoznao da ja, Allah, jesam i usred zemlje.
19 Učiniću jednu izbaviteljsku gestu za odvojiti moj narod od tvojeg Naroda. Taj će se znak zbiti sutra.
20 ALLAH učini tako. Gamad hrpimice uđe u kuću Faraonovu, u kuće njegovih slugu i u cijelu zemlju; zemlja bijaše prekrivena od gamadi.
21 Faraon pozva Musu i Haruna i reče: » Hajde, *žrtvujte vašem Allahu u ovoj zemlji!«
22 Musa reče: » Nije primjereno učiniti tako, jer to što mi žrtvujemo ALLAHU, našem Bogu, je odvratno Egipćanima[48]. Možemo li pred njihovim očima žrtvovati ono što je njima grozno, a da nas ne kamenuju?
23 Tri dana hoda u pustinju mi hoćemo ići da bi žrtvovali ALLAHU, našem Bogu, na način koji će nam on reći.«
24 Faraon reče: » Ja ću vas pustiti otići i vi će te žrtvovati ALLAHU, vašem Bogu, u pustinji. Samo ne idite predaleko! Molite za mene.«
25 Musa reče: » Eh dobro, ja ću izići od tebe za moliti se ALLAHU i gamad će se od sutra udaljiti od Faraona, od njegovih slugu i njegovog Naroda. Samo, da se Faraon prestane rugati, ne puštajući ići žrtvovati GOSPODU!«
26 Musa iziđe od Faraona i pomoli se GOSPODU.
27 ALLAH postupi prema Musavoj riječi.
28 Gamad se udalji od Faraona, od njegovih slugu i njegovog Naroda. Ne ostade je nikako.
29 Isto i tog puta, Faraon se uzjoguni i ne pusti Naroda otići.
