Устав Савезне Републике Југославије (1992)

Извор: Викизворник

Полазећи од слободарске, демократске и државотворне традиције, историјске повезаности и заједничких интереса државе Србије и државе Црне Горе

на темељу непрекинутог субјективитета Југославије и добровољности удруживања Републике Србије и Републике Црне Горе

Савезно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на основу предлога и сагласности Народне скупштине Републике Србије и Скупштине Републике Црне Горе,

усваја и проглашава

УСТАВ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ОДЕЉАК I[уреди]

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1

Савезна Република Југославија је суверена савезна држава заснована на равноправности грађана и равноправности република чланица.

Члан 2

Савезну Републику Југославију сачињавају Република Србија и Република Црна Гора као републике чланице.

Савезној Републици Југославији могу приступити друге републике чланице у складу са овим уставом.

Члан 3

Територија Савезне Републике Југославије је јединствена и сачињавају је територије република чланица.

Граница Савезне Републике Југославије је неповредива.

Граница између република чланица може се мењати само њиховим споразумом, у складу са уставима република чланица.

Члан 4

Савезна Република Југославија има заставу, химну и грб.

Застава Савезне Републике Југославије састоји се од три водоравно положене боје, и то овим редом одозго плаве, беле и црвене.

Химна Савезне Републике Југославије је „Хеј Словени“.

Грб Савезне Републике Југославије установљава се савезним законом.

Члан 5

Главни град Савезне Републике Југославије је Београд.

Члан 6

Република чланица је држава у којој власт припада грађанима.

Република чланица је суверена у питањима која нису овим уставом утврђена као надлежност Савезне Републике Југославије.

Република чланица самостално утврђује организацију власти својим уставом.

Јамчи се право локалне самоуправе у складу са уставом републике чланице.

Члан 7

Република чланица, у оквиру своје надлежности, може одржавати међународне односе, оснивати сопствена представништва у другим државама и учлањивати се у међународну организацију.

Република чланица, у оквиру своје надлежности може закључивати међународне споразуме али не на штету Савезне Републике Југославије или друге републике чланице.

Члан 8

У Савезној Републици Југославији власт припада грађанима.

Грађани врше власт непосредно и преко слободно изабраних представника.

Члан 9

Савезна Република Југославија је заснована на владавини права.

Закони морају бити сагласни са уставом.

Извршна и судска власт везане су законом.

Слободе и права човека и грађанина ограничени су једнаким слободама и правима других и кад је то овим уставом утврђено.

Члан 10

Савезна Република Југославија признаје и јамчи слободе и права човека и грађанина које признаје међународно право.

Члан 11

Савезна Република Југославија признаје и јамчи права националних мањина на очување, развој и изражавање њихове етничке, културне, језичке и друге посебности, као и на употребу националних симбола, у складу са међународним правом.

Члан 12

Власт у Савезној Републици Југославији организована је на начелу поделе на законодавну, извршну и судску власт.

Члан 13

Савезна Република Југославија је јединствено привредно подручје и има јединствено тржиште.

У Савезној Републици Југославији привређивање се заснива на законитостима тржишта.

Члан 14

Политички плурализам је услов и јамство демократског политичког поретка у Савезној Републици Југославији.

Члан 15

У Савезној Републици Југославији у службеној употреби је српски језик екавског и ијекавског изговора и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби, у складу са уставом и законом.

На подручјима Савезне Републике Југославије где живе националне мањине у службеној употреби су и њихови језици и писма, у складу са законом.

Члан 16

Савезна Република Југославија у доброј мери испуњава обавезе које произлазе из међународних уговора у којима је она страна уговорница.

Међународни уговори који су потврђени и објављени у складу са уставом и општеприхваћена правила међународног права саставни су део унутрашњег правног поретка.

Члан 17

У Савезној Републици Југославији постоји југословенско држављанство.

Југословенски држављанин истовремено је држављанин републике чланице.

Југословенски грађанин не може бити лишен држављанства, протеран из земље, ни изручен другој држави.

Југословенски држављанин у иностранству ужива заштиту Савезне Републике Југославије.

Југословенско држављанство уређује се савезним законом.

Члан 18

Црква је одвојена од државе.

Цркве су равноправне и слободне у вршењу верских послова и верских обреда.

ОДЕЉАК II[уреди]

СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА[уреди]

Члан 19

Слободе, права и дужности човека и грађанина којима се обезбеђује равноправност људи и грађана у Савезној Републици Југославији утврђују се овим уставом.

Члан 20

Грађани су једнаки без обзира на националну припадност, расу, пол, језик, веру, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање и друго лично својство.

Сви су пред законом једнаки.

Свако је дужан да поштује слободе и права других и одговоран је за то.

Члан 21

Живот човека је неприкосновен.

Смртна казна се не може предвидети за кривична дела која се прописују савезним законом.

Члан 22

Јамчи се неповредивост физичког и психичког интегритета човека, његове приватности и личних права.

Јамчи се лично достојанство и сигурност човека.

Члан 23

Свако има право на личну слободу.

Нико не сме бити лишен слободе осим у случајевима и по поступку који су утврђени савезним законом.

Свако ко је лишен слободе мора бити одмах на свом, или језику који разуме, обавештен о разлозима лишења слободе и има право захтевати од органа да о лишењу слободе обавести његове најближе.

Лице које је лишено слободе истовремено мора бити упознато да није дужно ништа да изјави.

Лице које је лишено слободе има право да узме браниоца кога изабере.

Незаконито лишавање слободе је кажњиво.

Члан 24

Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено и задржано у притвору, само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка.

Лицу које је притворено мора се уручити образложено решење у часу притварања или најдоцније у року од 24 часа од притварања. Против овог решења то лице има право жалбе о којој суд одлучује у року од 48 часова.

Трајање притвора мора бити сведено на најкраће време.

Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три месеца од дана притварања. Овај рок се може одлуком вишег суда продужити још за три месеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.

Члан 25

Јамчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе, као и за време извршавања казне.

Забрањено је и кажњиво свако насиље над лицем које је лишено слободе, односно којем је слобода ограничена, као и свако изнуђивање признања и изјава.

Нико не сме бити подвргнут мучењу, понижавајућем кажњавању и поступању.

Забрањено је вршити на човеку, без његове дозволе, медицинске и друге огледе.

Члан 26

Свако има право на једнаку заштиту својих права у законом утврђеном поступку.

Свакоме се јамчи право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се решава о његовом праву или на закону заснованом интересу.

Члан 27

Нико не може бити кажњен за дело које, пре него што је учињено, није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена.

Кривична дела и кривичне санкције одређују се законом.

Нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правоснажном одлуком суда.

Лице које је без основа осуђено за кривично дело или је без основа било лишено слободе, има право на рехабилитацију, на накнаду штете од државе, као и друга права утврђена савезним законом.

Члан 28

Нико не може бити поново осуђен ни кажњен за дело за које је поступак против њега правоснажно обустављен, или је оптужни акт против њега правоснажно одбијен, или је правоснажном одлуком ослобођен или осуђен.

Члан 29

Свакоме се јамчи право на одбрану и право да узме браниоца пред судом или другим органом надлежним за вођење поступка.

Нико ко је достижан суду или другом органу надлежном за вођење поступка не може бити кажњен ако му, у складу са савезним законом, није било омогућено да буде саслушан и да се брани.

Свако има право да његовом саслушању присуствује бранилац кога изабере.

Савезним законом се одређује у којим случајевима окривљени мора имати браниоца.

Члан 30

Грађанину се јамчи слобода кретања и настањивања и право да напусти Савезну Републику Југославију и у њу се врати.

Слобода кретања и настањивања и право да се напусти Савезна Република Југославија може се ограничити савезним законом, ако је то неопходно за вођење кривичног поступка, спречавање ширења заразних болести или за одбрану Савезне Републике Југославије.

Члан 31

Стан је неповредив.

Савезним законом се може прописати да службено лице на основу одлуке суда, сме ући у стан или друге просторије против воље његовог држаоца и у њима вршити претрес.

Претрес се врши у присуству два сведока.

Службено лице сме ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда и вршити претрес без присуства сведока ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дела или ради спасавања људи и имовине, на начин предвиђен савезним законом.

Члан 32

Тајна писама и других средстава општења је неповредива.

Савезним законом може се прописати да се, на основу одлуке суда, може одступити од начела неповредивости тајне писама и других средстава општења, ако је то неопходно за вођење кривичног поступка, или за одбрану Савезне Републике Југославије.

Члан 33

Јамчи се заштита података о личности.

Забрањена је употреба података о личности ван намене за коју су прикупљени.

Свако има право да буде упознат са прикупљеним подацима о личности који се на њега односе, као и право на судску заштиту у случају њихове злоупотребе.

Прикупљање, обрада, коришћење и заштита података о личности уређују се савезним законом.

Члан 34

Југословенски држављанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран у државне органе.

Члан 35

Јамчи се слобода убеђења савести, мисли и јавног изражавања мишљења.

Члан 36

Јамчи се слобода штампе и других видова јавног обавештавања.

Грађани имају право да у средствима јавног обавештавања изражавају и објављују своја мишљења.

Издавање новина и јавно обавештавање другим средствима доступно је свима, без одобрења, уз упис код надлежног органа.

Организације радија и телевизије оснивају се у складу са законом.

Члан 37

Јамчи се право на исправку објављеног нетачног обавештења којим се повређује нечије право или интерес. Јамчи се право на накнаду штете настале по овом основу.

Јамчи се право на одговор у средствима јавног обавештавања.

Члан 38

Забрањена је цензура штампе и других видова јавног обавештавања.

Нико не може спречити растурање штампе и ширење других обавештења, осим ако се одлуком суда утврди да се њима позива на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, кршење зајамчених слобода и права човека и грађанина, или изазива национална, расна или верска нетрпељивост и мржња.

Члан 39

Јамчи се слобода говора и јавног иступања.

Члан 40

Грађанима се јамчи слобода збора и другог мирног окупљања, без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.

Слобода збора и другог мирног окупљања грађана може се привремено ограничити одлуком надлежног органа ради спречавања угрожавања здравља и морала, или ради безбедности људи и имовине.

Члан 41

Грађанима се јамчи слобода политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања, без одобрења, уз упис код надлежног органа.

Извори прихода политичких странака доступни су увиду јавности.

Синдикати се оснивају ради заштите права и унапређивања професионалних и економских интереса њихових чланова.

Члан 42

Забрањено је деловање политичких, синдикалних и других организација које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, кршењу зајамчених слобода и права човека и грађанина или изазивање националне, расне, верске и друге нетрпељивости или мржње.

Забрањено је оснивање тајних организација и паравојски.

Професионални припадници Војске и полиције Савезне Републике Југославије немају право на синдикално организовање.

Судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезни државни тужилац, професионални припадници Војске и полиције Савезне Републике Југославије не могу бити чланови политичких странака.

Члан 43

Јамчи се слобода веровања јавног или приватног исповедања вере и вршења верских обреда.

Нико није дужан да се изјашњава о свом верском уверењу.

Члан 44

Грађанин има право да јавно критикује рад државних и других органа и организација функционера, да им подноси представке, петиције и предлоге и да на њих добије одговор ако га тражи.

Грађанин не може бити позван на одговорност нити трпети друге штетне последице за ставове изнете у јавној критици или у поднетој представци, петицији и предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.

Члан 45

Јамчи се слобода изражавања националне припадности и културе, као и употребе свог језика и писма.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Члан 46

Припадници националних мањина имају право на школовање на свом језику, у складу са законом.

Припадници националних мањина имају право на јавно обавештавање на свом језику.

Члан 47

Припадници националних мањина имају право да, у складу са законом, оснивају просветне и културне организације или удружења, који се финансирају на начелу добровољности, а држава их може помагати.

Члан 48

Припадницима националних мањина јамчи се право да успостављају и одржавају несметане међусобне односе у Савезној Републици Југославији и ван њених граница са припадницима своје нације у другим државама и да учествују у међународним невладиним организацијама, али не на штету Савезне Републике Југославије или републике чланице.

Члан 49

Свакоме се јамчи право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.

Члан 50

Противуставно је и кажњиво свако изазивање и подстицање националне, расне, верске или друге неравноправности, као и изазивање и распиривање националне, расне, верске и друге мржње и нетрпељивости.

Члан 51

Јамчи се право својине и наслеђивања, у складу са уставом и законом.

Члан 52

Човек има право на здраву животну средину и благовремено обавештавање о њеном стању.

Свако је дужан да чува и сврсисходно користи животну средину.

Држава се стара о здравој животној средини и у том циљу утврђује услове и начин објављивања привредних и других делатности.

Члан 53

Јамчи се слобода стварања и објављивања научних и уметничких дела, научних открића и техничких изума, а њиховим ствараоцима морална и имовинска права.

Начин остваривања и заштита права стваралаца на њихова дела, као и права организација у којима су та дела створена, уређују се савезним законом.

Члан 54

Јамчи се слободан избор занимања и запослења.

Запосленима може престати радни однос против њихове воље под условима и на начин утврђен законом и колективним уговором.

Забрањен је принудни рад.

Члан 55

Запослени имају право на одговарајућу зараду.

Јамчи се право на материјално обезбеђење за време привремене незапослености, у складу са савезним законом.

Члан 56

Запослени имају право на ограничено радно време, на дневни и недељни одмор и на плаћени годишњи одмор и одсуство у складу са законом, односно колективним уговором.

Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.

Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту на раду, у складу са законом.

Члан 57

Запослени имају право на штрајк ради заштите својих професионалних и економских интереса, у складу са савезним законом.

Право на штрајк може се ограничити савезним законом кад то захтевају природа делатности или јавни интерес.

Запослени у државним органима, професионални припадници војске и полиције немају право на штрајк.

Члан 58

Обавезним осигурањем запослени обезбеђују себи и члановима породице све облике социјалног осигурања, у складу са законом.

Држава обезбеђује материјалну сигурност грађанину који је неспособан за рад и нема средстава за живот, као и грађанину који нема средстава за живот, у складу са законом.

Члан 59

Инвалидима се јамчи посебна заштита, у складу са законом.

Члан 60

Свако има право на заштиту здравља, у складу са законом.

Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, ако то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.

Члан 61

Породица и мајка и дете уживају посебну заштиту.

Деца рођена ван брака имају једнака права и дужности као деца рођена у браку.

Члан 62

Школовање је сваком доступно, под једнаким условима.

Основно школовање је обавезно, у складу са законом, и за њега се не плаћа школарина.

Члан 63

Одбрана Савезне Републике Југославије је право и дужност сваког грађанина.

Члан 64

Свако је дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом.

Члан 65

Свако је дужан да се придржава устава, закона и других прописа и општих аката.

Свако је дужан да часно и одговорно обавља јавну функцију.

Члан 66

Странац у Савезној Републици Југославији има слободе, права и дужности утврђене Уставом, савезним законом и међународним уговорима.

Странац се може изручити другој држави само у случајевима предвиђеним међународним уговорима који обавезују Савезну Републику Југославију.

Јамчи се право азила страном држављанину и лицу без држављанства које се прогони због залагања за демократске погледе и због учешћа у покретима за социјално и национално ослобођење, за слободу и права људске личности, или за слободу научног или уметничког стварања.

Члан 67

Слободе и права човека и грађанина остварују се, а дужности испуњавају на основу Устава.

Законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права човека и грађанина кад је то Уставом предвиђено или кад је то неопходно за њихово остваривање.

Злоупотреба слобода и права човека и грађанина противуставна је и кажњива.

Слободе и права признате и зајамчене овим уставом уживају судску заштиту.

Члан 68

Грађанима и правним лицима правну помоћ пружа адвокатура као самостална и независна делатност, у складу са законом.

ОДЕЉАК III[уреди]

ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ[уреди]

Члан 69

Јамчи се слобода рада и привређивања.

Јамчи се својина.

Нико не може бити лишен својине, нити му се она може ограничити, осим кад то захтева општи интерес утврђен у складу са законом, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Члан 70

Страно лице стиче право својине и право привређивања под условима узајамности, у складу са савезним законом.

Страно лице и лице без држављанства не могу стећи право својине на непокретно културно добро.

Лице без држављанства не може стећи право својине на земљиште, а страно лице то право може стећи под условима узајамности, у складу са законом.

Члан 71

Предузеће и друго правно лице може обављати делатност и улагати средства у иностранству под условима утврђеним савезним законом.

Члан 72

Својинска права на непокретности остварују се зависно од природе и намене непокретности, у складу са савезним законом.

Члан 73

Природна богатства у државној су својини.

Пољопривредно земљиште може бити и у приватној и у другим облицима својине.

Шуме и шумско земљиште могу бити и у приватној и у другим облицима својине у границама утврђеним законом.

Поједина добра у општој употреби и градско грађевинско земљиште могу бити у приватној и у другим облицима својине, у складу са законом.

Непокретности и друга средства која користе савезни органи и организације, органи и организације република чланица и јединица локалне самоуправе и организације које обављају јавну службу у државној су својини, а положај и права тих органа и организација у погледу располагања овим средствима и њиховог коришћења уређују се законом.

Члан 74

Предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга оснивају се, организују и повезују слободно и самостално, у складу са савезним законом.

Привредни субјекти су самостални и равноправни, а услови привређивања једнаки за све.

Противуставни су сваки акт и радња којима се ствара или подстиче монополски положај, односно на било који начин ограничава тржиште.

Члан 75

Законом се може ограничавати располагање делом средстава правних и физичких лица за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, док такво стање траје, или утврђивати посебан начин њиховог коришћења.

Члан 76

Средства за финансирање делатности из надлежности Савезне Републике Југославије обезбеђују се у савезном буџету.

Средства савезног буџета сачињавају приходи од царина, дела пореза на промет и други приходи, у складу са савезним законом.

ОДЕЉАК IV[уреди]

НАДЛЕЖНОСТ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ[уреди]

Члан 77

Савезна Република Југославија, преко својих органа, утврђује политику, доноси и извршава савезне законе, друге прописе и опште акте, обезбеђује уставно-судску и судску заштиту у областима, односно питањима

1) слобода, права и дужности човека и грађанина утврђених овим уставом, поступка пред судовима и другим државним органима, одговорности и санкција за повреду слобода, права и дужности човека и грађанина утврђених овим уставом и за повреду савезних закона, других прописа и општих аката, амнестије и помиловања за кривична дела предвиђена савезним законом,

2) јединственог тржишта, правног положаја предузећа и других привредних субјеката монетарног, банкарског, девизног, спољнотрговинског и царинског система, система кредитних односа са иностранством, основа пореског система,

3) развоја Савезне Републике Југославије, научно-технолошког развоја, регионалног развоја и смањивања разлика у степену развијености појединих подручја,

4) техничко-технолошких система и система веза, основа заштите животне средине, режима атмосфере и вода од интереса за целу земљу и међународних вода, режима обалног мора који је од интереса за међународне односе Савезне Републике Југославије, пловних путева на водама на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе,

5) безбедности у свим врстама саобраћаја, облигационих и основа својинско-правних односа, основа социјалног осигурања и радних односа,

6) међународних односа, преласка границе и контроле промета робе, услуга, и путничког саобраћаја преко границе, положаја странаца и страних правних лица,

7) одбране и безбедности Савезне Републике Југославије,

8) заштите живота и здравља људи од заразних болести које угрожавају целу земљу, производње и промета лекова, заштите животиња од заразних болести и заштите биља од болести и штеточина кад угрожавају целу земљу, стављања у промет средстава за заштиту животиња и биља и контролу преношења животиња и биља преко државне границе, генетског материјала из области пољопривреде и шумарства, заштите од јонизујућих зрачења производње, промета и превоза оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја,

9) финансирања надлежности Савезне Републике Југославије утврђене овим уставом,

10) организације и рада органа и организација Савезне Републике Југославије и положаја запослених у њима,

11) празника и одликовања Савезне Републике Југославије,

12) као и у другим областима утврђеним овим уставом.

ОДЕЉАК V[уреди]

ОРГАНИ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ[уреди]

1 Савезна скупштина[уреди]

Члан 78

Савезна скупштина

1) одлучује о уставу Савезне Републике Југославије,

2) одлучује о пријему других република чланица у Савезну Републику Југославију, о удруживању са другим државама и о приступању међународним организацијама,

3) одлучује о промени граница Савезне Републике Југославије, одлучује о рату и миру, проглашава ратно стање, стање непосредне ратне опасности и ванредно стање,

4) доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, доноси савезни буџет и завршни рачун, потврђује међународне уговоре из надлежности Савезне Републике Југославије,

5) обавља контролу над радом Савезне владе и других савезних органа и функционера одговорних Савезној скупштини, у складу са овим уставом и савезним законом,

6) амнестира за кривична дела предвиђена савезним законом,

7) бира и разрешава председника Републике, председника Савезне владе, судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезног државног тужиоца, гувернера Народне банке Југославије и друге савезне функционере одређене савезним законом,

8) обавља и друге послове утврђене овим уставом.

Члан 79

Савезна скупштина може, на заједнички предлог република чланица, савезним законом уредити и друга питања која нису у надлежности Савезне Републике Југославије.

Члан 80

Савезну скупштину сачињавају Веће грађана и Веће република.

Веће грађана сачињавају савезни посланици изабрани у републикама чланицама на непосредним изборима, тајним гласањем, тако што се по један савезни посланик бира на 65 000 бирача, с тим што се у републици чланици бира најмање 30 савезних посланика.

Веће република сачињавају по 20 савезних посланика из републике чланице.

Члан 81

Савезни посланици бирају се на четири године.

Избор и престанак мандата савезних посланика у Већу грађана Савезне скупштине уређује се савезним законом, а избор и престанак мандата савезних посланика у Већу република Савезне скупштине уређује се законом републике чланице.

Члан 82

Мандат посланика у Савезној скупштини престаје ако се у року од три месеца од почетка поступка не изабере Савезна влада или ако се у том року не донесе савезни буџет, као и у другим случајевима утврђеним овим уставом.

Престанак мандата Савезне скупштине утврђује указом председник Републике.

Члан 83

Кад Савезна скупштина није у могућности да дуже време обавља надлежности утврђене овим уставом, Савезна влада, пошто саслуша мишљење председника оба већа Савезне скупштине и председника посланичких група у Савезној скупштини, може распустити Савезну скупштину.

Савезна влада не може распустити Савезну скупштину ако је покренут поступак гласања о неповерењу Савезној влади.

Распуштање Савезне скупштине утврђује указом председник Републике.

Члан 84

У случају престанка мандата Савезној скупштини или њеног распуштања, избори за Савезну скупштину одржавају се у року од 60 дана од дана престанка мандата, односно распуштања Савезне скупштине.

Престанком мандата Савезној скупштини или њеним распуштањем престаје мандат и Савезној влади.

Члан 85

Савезна скупштина не може се распустити у првих и последњих шест месеци мандата, за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања.

У случају ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, Савезна скупштина може одлучити да се мандат савезних посланика продужи док такво стање траје, односно док не буду створени услови за избор савезних посланика.

Избору нових савезних посланика приступа се одмах по престанку околности због којих је мандат савезних посланика продужен.

Члан 86

Савезни посланици у Већу грађана Савезне скупштине представљају грађане Савезне Републике Југославије, а савезни посланици у Већу република Савезне скупштине представљају републику чланицу у којој су изабрани.

Савезни посланик у Већу грађана опредељује се и гласа по сопственом уверењу.

Савезни посланик у Већу грађана не може бити опозван.

Члан 87

Савезни посланик ужива имунитет.

Савезни посланик не може бити позван на одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или гласање у Савезној скупштини.

Савезни посланик не може бити притворен без одобрења већа Савезне скупштине чији је члан, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.

Против савезног посланика који се позива на имунитет не може се без одобрења већа Савезне скупштине чији је члан покренути кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора.

Веће савезне скупштине чији се савезни посланик није позвао на имунитет, може одлучити да се имунитет примени, кад оцени да је то потребно.

Члан 88

Веће грађана и Веће република Савезне скупштине бирају свог председника и потпредседника из реда својих посланика.

Председник већа представља веће, руководи радом већа и врши друге послове утврђене савезним законом и пословником већа.

Оба већа доносе пословнике којима уређују свој рад и организацију.

Члан 89

Савезна скупштина ради у редовним и ванредним заседањима већа.

Редовно заседање одржава се без позива два пута годишње, у складу са пословником већа.

Прво редовно заседање почиње првог радног дана у фебруару, а друго првог радног дана у септембру.

Ванредно заседање одржава се на захтев најмање трећине броја савезних посланика у једном већу или на захтев Савезне владе, са унапред утврђеним дневним редом.

Члан 90

О питањима из надлежности Савезне скупштине одлучују оба већа равноправно, већином гласова савезних посланика у сваком од два већа, ако овим уставом није друкчије одређено.

Савезне законе о застави, грбу и химни, избору савезних посланика за Веће грађана, избору председника Републике, Савезном суду, Савезном државном тужилаштву, организацији Савезног уставног суда, поступку пред тим судом и правном дејству његових одлука Савезна скупштина доноси двотрећинском већином гласова свих савезних посланика у сваком од два већа.

На захтев скупштине републике чланице, Савезна скупштина одлучује о питањима из члана 77 тач 2, 3 и 4 овог устава двотрећинском већином гласова свих савезних посланика у Већу грађана.

Члан 91

Кад предлог савезног закона, другог прописа или општег акта није усвојен у оба већа у истоветном тексту, већа образују комисију за усаглашавање коју сачињавају по пет савезних посланика из оба већа.

О предлогу комисије за усаглашавање и изјашњавају се оба већа, у складу са овим уставом.

Члан 92

Ако комисија за усаглашавање не усагласи текст савезног закона у року од месец дана, или ако већа не усвоје усаглашен текст савезног закона, привремено се примењује текст савезног закона усвојен у Већу грађана, а уколико је реч о савезним законима који се односе на области из члана 77 тач 2, 3 и 4 овог устава, привремено се примењује текст усвојен у Већу република.

Савезни закон који се привремено примењује остаје на снази до коначног усвајања у оба већа, а најдуже једну годину од почетка његове примене.

Члан 93

Ако се за време привремене примене савезног закона тај савезни закон не усвоји у оба већа, у складу са овим уставом, Савезној скупштини престаје мандат.

Члан 94

Кад се савезни буџет не усвоји до почетка године на коју се односи до доношења новог савезног буџета, надлежности Савезне Републике Југославије привремено се финансирају према савезном буџету из претходне године.

Члан 95

Право предлагања савезног закона, другог прописа или општег акта имају Савезна влада, савезни посланик или најмање 30 000 бирача.

Право предлагања савезног закона, другог прописа или општег акта из области монетарног, девизног и кредитног система има и Народна банка Југославије.

2 Председник Републике[уреди]

Члан 96

Председник Републике

1) представља Савезну Републику Југославију у земљи и иностранству,

2) указом проглашава савезне законе, издаје исправе о потврђеним међународним уговорима,

3) предлаже Савезној скупштини кандидата за председника Савезне владе, пошто саслуша мишљење представника посланичких група у Савезној скупштини,

4) предлаже Савезној скупштини кандидате за судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, Савезног државног тужиоца и гувернера Народне банке Југославије, по прибављеном мишљењу председника република чланица,

5) расписује изборе за Савезну скупштину,

6) поставља и опозива указом амбасадоре Савезне Републике Југославије на основу предлога Савезне владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,

7) додељује одликовања и признања Савезне Републике Југославије предвиђена савезним законом,

8) даје помиловања за кривична дела прописана савезним законом,

9) обавља и друге послове одређене овим уставом.

Члан 97

Председника Републике бира Савезна скупштина на време од четири године, тајним гласањем.

Исто лице не може бити бирано за председника Републике два пута.

Председник Републике и председник Савезне владе, по правилу, не могу бити из исте републике чланице.

Председник Републике не може обављати друге јавне функције нити професионалну делатност.

Председник Републике ужива имунитет као и савезни посланик.

О имунитету председника Републике одлучује Савезна скупштина.

Председник Републике може бити разрешен само када Савезна скупштина утврди да је повредио Устав.

Члан 98

Председник Републике може поднети оставку на функцију.

Даном подношења оставке или разрешења председнику Републике престаје мандат.

У случају престанка мандата председника Републике до избора новог председника Републике, као и у случају привремене спречености председника Републике да обавља своју функцију, ту функцију обавља председник Већа република Савезне скупштине.

Поступак избора и разрешења председника Републике утврђује се савезним законом.

3 Савезна влада[уреди]

Члан 99

Савезна влада

1) утврђује и води унутрашњу и спољну политику и извршава савезне законе, друге прописе и опште акте,

2) одржава односе Савезне Републике Југославије са другим државама и међународним организацијама,

3) предлаже савезне законе, друге прописе и опште акте,

4) доноси уредбе, одлуке и друге акте за извршавање савезних закона и других прописа и општих аката Савезне скупштине,

5) даје мишљење о предлогу савезних закона, других прописа и општих аката које је Савезној скупштини поднео други овлашћени предлагач,

6) образује и укида савезна министарства и друге савезне органе и организације и утврђује њихову организацију и делокруг,

7) усмерава и усклађује рад савезних министарстава и других савезних органа и организација и поништава или укида њихове акте,

8) поставља и разрешава функционере у савезним министарствима и другим савезним органима и организацијама,

9) наређује општу мобилизацију и организује припреме за одбрану,

10) кад Савезна скупштина није у могућности да се састане, пошто саслуша мишљење председника Републике и председника већа Савезне скупштине, проглашава наступање непосредне ратне опасности, ратног стања или ванредног стања,

11) кад Савезна скупштина није у могућности да се састане за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, пошто саслуша мишљење председника већа Савезне скупштине, доноси акте о питањима из надлежности Савезне скупштине. Актима донетим за време ратног стања, могу се, док то стање траје, ограничити поједине слободе и права човека и грађанина, осим оних у чл 20, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 35 и 43 овог устава. Савезна влада дужна је ове акте поднети на потврду Савезној скупштини чим она буде у могућности да се састане,

12) уређује своју организацију, начин рада и одлучивања,

13) обавља и друге послове утврђене овим уставом.

Члан 100

Савезну владу сачињавају председник, потпредседник и савезни министри.

Савезна влада образује се на четири године.

Члан Савезне владе не може обављати другу јавну функцију нити професионалну делатност.

Члан Савезне владе ужива имунитет као савезни посланик.

О имунитету члана Савезне владе одлучује Савезна влада.

Члан 101

Савезна влада образује се после избора Савезне скупштине.

Кандидат за председника Савезне владе излаже Савезној скупштини свој програм и састав Савезне владе.

Савезна влада је образована кад Савезна скупштина изабере председника Савезне владе, већином гласова свих савезних посланика у сваком од два већа, тајним гласањем.

Члан 102

Председник Савезне владе руководи радом Савезне владе.

Председник Савезне владе обавештава Савезну скупштину о промени састава Савезне владе.

Члан 103

За свој рад и рад Савезне владе председник Савезне владе одговара Савезној скупштини.

Савезна влада одговара за рад својих органа и савезних министара.

Председник Савезне владе може поставити у Савезној скупштини питање поверења Савезној влади.

Савезној влади којој није изгласано поверење престаје мандат.

Члан 104

Савезна скупштина може изгласати неповерење Савезној влади.

Предлог за гласање о неповерењу може поднети најмање 20 савезних посланика једног већа Савезне скупштине.

О неповерењу Савезној влади може се гласати најраније после три дана од подношења предлога.

Неповерење Савезној влади је изгласано кад је за то гласала већина од укупног броја савезних посланика у сваком од два већа.

Савезној влади којој је изгласано неповерење престаје мандат.

Члан 105

Председник Савезне владе може поднети оставку Савезној скупштини.

Оставка председника Савезне владе повлачи истовремени престанак мандата целој Савезној влади.

Члан 106

Савезна влада којој је престао мандат наставља да обавља послове до образовања нове Савезне владе.

Члан 107

Савезна министарства извршавају савезне законе, друге прописе и опште акте Савезне скупштине и Савезне владе, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене савезним законом.

Савезни министар који руководи савезним министарством одговоран је за рад тог савезног министарства.

4 Савезни суд[уреди]

Члан 108

Савезни суд

1) одлучује у последњем степену, кад је то одређено савезним законом, одлучује о ванредном правном средству против одлука судова у републикама чланицама кад је у питању примена савезног закона,

2) одлучује о имовинским споровима између република чланица, као и Савезне Републике Југославије и република чланица,

3) одлучује о законитости коначних управних аката савезних органа,

4) решава о сукобу надлежности између судова две републике чланице, као и између војних судова и других судова,

5) утврђује начелне ставове о питањима од интереса за јединствену примену савезних закона и других савезних прописа и општих аката од стране судова,

6) обавља и друге послове који су му стављени у надлежност овим уставом и савезним законом.

Члан 109

Судије Савезног суда бира и разрешава Савезна скупштина.

Судија Савезног суда бира се на девет година.

Судије Савезног суда бирају једног између себе за председника Савезног суда.

Судија Савезног суда ужива имунитет као савезни посланик.

О имунитету судије Савезног суда одлучује Савезни суд.

Судија Савезног суда не може обављати другу јавну нити професионалну делатност.

О Савезном суду доноси се савезни закон.

Члан 110

Судији Савезног суда престаје судијска функција пре истека мандата кад то сам затражи, кад испуни услове за старосну пензију утврђене савезним законом или кад је осуђен на безусловну казну затвора.

Судија Савезног суда може бити разрешен дужности пре истека мандата кад је осуђен за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање судске функције, кад нестручно и несавесно обавља судијску функцију или кад трајно изгуби радну способност за вршење судске функције.

Савезни суд, у складу са савезним законом, утврђује постојање разлога за престанак функције судије Савезног суда, односно за разрешење судије и о томе обавештава Савезну скупштину.

5 Савезни државни тужилац[уреди]

Члан 111

Савезни државни тужилац улаже правна средства за која је овлашћен савезним законом у стварима за које је надлежан Савезни суд и обавља друге послове одређене савезним законом.

Савезни државни тужилац даје обавезна упутства тужиоцима у републикама чланицама и може преузети кривично гоњење у стварима у којима се кривична дела и друге кажњиве радње одређују савезним законом.

Члан 112

Савезног државног тужиоца бира и разрешава Савезна скупштина, на време од четири године.

Савезни државни тужилац ужива имунитет као савезни посланик.

О имунитету савезног државног тужиоца одлучује Савезна скупштина.

Савезни државни тужилац не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Члан 113

Савезном државном тужиоцу престаје функција пре истека мандата кад то сам затражи, кад испуни услове за старосну пензију утврђене савезним законом и кад је осуђен на безусловну казну затвора.

Савезни државни тужилац може бити разрешен дужности пре истека мандата кад је осуђен за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање те функције, кад нестручно и несавесно обавља функцију или кад трајно изгуби радну способност за обављање своје функције.

Савезна скупштина, у складу са савезним законом, утврђује постојање разлога за престанак функције савезног државног тужиоца, односно за његово разрешење.

6 Народна банка Југославије[уреди]

Члан 114

Народна банка Југославије је самостална и јединствена емисиона установа монетарног система Савезне Републике Југославије, одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и финансијску дисциплину и обављање других послова одређених савезним законом.

Народном банком Југославије руководи и за њен рад одговара гувернер.

Гувернер Народне банке Југославије бира се на пет година и може бити поново биран.

ОДЕЉАК VI[уреди]

УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ[уреди]

Члан 115

Устави република чланица, савезни закони, закони република чланица и сви други прописи и општи акти морају бити сагласни са Уставом Савезне Републике Југославије.

Закони, други прописи и општи акти морају бити сагласни са савезним законом.

Прописи и други општи акти савезних органа морају бити сагласни са савезним законом.

Члан 116

Закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако се из оправданих разлога утврђених при њиховом доношењу, не предвиди да ступе на снагу раније.

Члан 117

Закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство.

Само поједине одредбе закона, ако то захтева општи интерес утврђен при њиховом доношењу, могу имати повратно дејство.

Члан 118

Одређена јавна овлашћења законом се могу поверити предузећу или другој организацији.

Државни органи и организације која врше јавна овлашћења могу решавати о правима и обавезама физичких и правних лица или, на основу закона, примењивати мере принуде и ограничења само у законом прописаном поступку.

Члан 119

Против решења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката органа и организација која врше јавна овлашћења, донетих у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.

Ако је на други начин обезбеђена заштита права и законитости, законом се, изузетно, у одређеним случајевима, може искључити жалба.

Члан 120

О законитости коначних управних аката одлучује надлежни суд у управном спору, ако законом није предвиђена друга судска заштита.

Изузетно, у одређеним врстама управних ствари, управни спор се може искључити законом.

Члан 121

Одлуке, исправе и други појединачни акти издати од стране државних органа и овлашћених организација у једној републици чланици имају исту важност на целој територији Савезне Републике Југославије.

Члан 122

Рад савезних органа је доступан јавности.

Јавност у раду савезних органа може се ограничити или искључити само у случајевима одређеним савезним законом.

Члан 123

Свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом причини службено лице или државни орган, или организација која врши јавна овлашћења, у складу са законом.

Штету је дужна да накнади држава.

Оштећени има право да, у складу са законом, захтева накнаду и непосредно од лица које је причинило штету.

ОДЕЉАК VII[уреди]

САВЕЗНИ УСТАВНИ СУД[уреди]

Члан 124

Савезни уставни суд одлучује

1) о сагласности устава република чланица са Уставом Савезне Републике Југославије,

2) о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Савезне Републике Југославије и са потврђеним и објављеним међународним уговорима,

3) о сагласности закона и других прописа и општих аката република чланица са савезним законом,

4) о сагласности других прописа и општих аката савезних органа са савезним законом,

5) о сагласности општих аката политичких странака и удружења грађана са овим уставом и савезним законом,

6) о уставним жалбама због повреде појединачним актом или радњом слобода и права човека и грађанина утврђених овим уставом,

7) о сукобу надлежности између савезних органа и органа република чланица, као и органа република чланица,

8) о забрани рада политичких странака и удружења грађана,

9) о повреди права у току избора савезних органа.

Савезни уставни суд може одлучивати о уставности и законитости аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

Члан 125

Савезни уставни суд састоји се од седам судија.

Судија Савезног уставног суда бира се на време од девет година.

Судије Савезног уставног суда бирају једног између себе за председника Савезног уставног суда, тајним гласањем, на време од три године.

Судија Савезног уставног суда не може обављати другу јавну функцију нити професионалну делатност.

Судија Савезног уставног суда ужива имунитет као и савезни посланик.

О имунитету судије Савезног уставног суда одлучује Савезни уставни суд.

Члан 126

Судији Савезног уставног суда престаје функција пре истека времена на које је изабран кад то сам затражи, кад испуни услове за остваривање права на старосну пензију утврђене савезним законом или кад је осуђен на безусловну казну затвора.

Судија Савезног уставног суда разрешава се дужности кад буде осуђен за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање функције или кад трајно изгуби способност за обављање функције судије Савезног уставног суда.

Савезни уставни суд обавештава Савезну скупштину и председника Републике о постојању разлога за престанак функције, односно разрешење судије Савезног уставног суда.

Савезни уставни суд може одлучити да судија Савезног уставног суда против кога је покренут кривични поступак не обавља дужност док тај поступак траје.

Члан 127

Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости.

Поступак пред Савезним уставним судом покрећу државни органи и правна лица кад оцене да им је повређено право или интерес актом чија се уставност и законитост оспорава.

Савезни уставни суд може и сам покренути поступак за оцењивање уставности и законитости.

Члан 128

Савезни уставни суд одлучује о уставној жалби кад није обезбеђена друга правна заштита.

Члан 129

Савезни уставни суд одлучује већином гласова судија.

Одлука Савезног уставног суда је општеобавезна и извршна.

У случају потребе, извршење одлуке Савезног уставног суда обезбеђује Савезна влада.

Члан 130

Кад Савезни уставни суд утврди да постоји несагласност појединих одредаба устава републике чланице са Уставом Савезне Републике Југославије, те одредбе устава републике чланице престају да важе после шест месеци од утврђивања несагласности, ако се у том року не отклони несагласност.

Кад Савезни уставни суд утврди да постоји несагласност појединих одредаба закона, других прописа и општих аката са Уставом Савезне Републике Југославије или са савезним законом, те одредбе закона, других прописа и општих аката престају да важе даном објављивања одлуке Савезног уставног суда.

Члан 131

Организација, поступак и правно дејство одлука Савезног уставног суда уређују се савезним законом.

Члан 132

У току поступка до доношења одлуке, Савезни уставни суд може наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње који су предузети на основу закона, другог прописа или општег акта чија се уставност, односно законитост оцењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

ОДЕЉАК VIII[уреди]

ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ[уреди]

Члан 133

Савезна Република Југославија има Војску која брани сувереност, територију, независност и уставни поредак.

Војска Југославије може бити у служби међународне организације по одобрењу Савезне владе.

Члан 134

Војску Југославије сачињавају југословенски држављани.

Војску Југославије сачињавају стални и резервни састав.

Стални састав сачињавају професионални војници и војници на служењу војног рока.

О Војсци Југославије доноси се савезни закон.

Члан 135

Војском Југославије у рату и миру командује председник Републике, у складу са одлукама Врховног савета одбране.

Врховни савет одбране сачињавају председник Републике и председници република чланица.

Председник Републике је председник Врховног савета одбране.

Члан 136

Председник Републике поставља, унапређује и разрешава официре Војске Југославије одређене савезним законом, поставља и разрешава председника, судије и судије поротнике војних судова и војне тужиоце.

Члан 137

Војна обавеза је општа и испуњава се на начин одређен савезним законом.

Грађанину који због верских или других разлога савести не жели да испуни војну обавезу под оружјем, омогућиће се да војну обавезу у Војсци Југославије испуни без оружја или у цивилној служби, у складу са савезним законом.

Члан 138

Војни судови и војни тужиоци установљавају се савезним законом.

Војни судови су независни и суде на основу савезних закона.

ОДЕЉАК IX[уреди]

ПРОМЕНЕ УСТАВА САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ[уреди]

Члан 139

Предлог за промену Устава Савезне Републике Југославије, осим чл 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 и 141 може поднети најмање 100 000 бирача, најмање 30 савезних посланика Већа грађана, најмање 20 савезних посланика Већа република или Савезна влада.

О предлогу за промену Устава Савезне Републике Југославије одлучују већа Савезне скупштине двотрећинском већином гласова савезних посланика у сваком од два већа.

Акт о промени Устава Савезне Републике Југославије усваја се у оба већа Савезне скупштине двотрећинском већином гласова савезних посланика у сваком од два већа.

Ако акт за промену Устава Савезне Републике Југославије није усвојен, исти предлог не може се поновити пре истека једне године од дана када предлог није усвојен.

Члан 140

Предлог за промену чл 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 и 141 Устава Савезне Републике Југославије може поднети најмање 100 000 бирача, најмање 30 савезних посланика Већа грађана, Савезна влада или скупштина републике чланице.

О предлогу за промену Устава Савезне Републике Југославије одлучује Веће грађана Савезне скупштине двотрећинском већином.

Веће грађана може одлучити да се приступи промени Устава Савезне Републике Југославије кад се предлогом за промену Устава Савезне Републике Југославије сагласе скупштине република чланица.

Ако предлог за промену Устава није усвојен, исти предлог не може се поновити пре истека једне године од дана када предлог одбијен.

Члан 141

О предлогу акта за промену чл 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 и 141 Устава Савезне Републике Југославије одлучује Веће грађана Савезне скупштине двотрећинском већином.

Промена Устава Савезне Републике Југославије усвојена је када се са текстом који је усвојило Веће грађана Савезне скупштине сагласе скупштине република чланица.

Ако се скупштина једне републике чланице не сагласи са текстом акта о промени Устава који је усвојило Веће грађана, предлог за промену Устава о коме није постигнута сагласност не може се ставити на дневни ред пре истека једне године од дана када Веће грађана утврди да не постоји сагласност.

Члан 142

Промене Устава Савезне Републике Југославије проглашава Савезна скупштина.

ОДЕЉАК X[уреди]

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 143

За спровођење Устава Савезне Републике Југославије донеће се уставни закон.

Уставни закон проглашава се и ступа на снагу истовремено са Уставом Савезне Републике Југославије.

Члан 144

Овај устав ступа на снагу даном проглашења.

Види још[уреди]

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:

Извори[уреди]

  • „Службени лист Савезне Републике Југославије“, година I, број 1/92, Београд, петак, 3. јануар 1992.