12 Musa reče GOSPODU: » Gledaj! Ti sam rekao si mi: Dovedi narod, ali ti me nisi upoznao s onim koga ćeš poslati sa mnom. Ipak, ti si taj koji je rekao: Poznajem te po *imenu, i takođe : Ti si našao milost u mojim očima.
13 A sada, ako sam našao milosti u tvojim očima, upoznaj me s tvojim putom[252] i ja ću te upoznati; tako u stvari, ja bih našao milost u tvojim očima. I potom, uvaži da je ovaj narod, tvoj Narod!«
14 On reče: » Hoću li osobno ići da ti dam odmora?« 15 On mu reče: »Ako ti osobno ne dođeš ne odvodi nas odavde.
16 I po čemu dakle prepoznaćemo da, ja i tvoj narod našli smo milosti u tvojim očima? Nije li to da kad budeš ti išao s nama da ćemo mi biti različit, ja i tvoj Narod, od sveg Naroda koji je na površini zemlje? «
17 ALLAH reče Musi: » To što si ti upravo rekao, ja ću učiniti takođe, jer ti si našao milost u mojim očima i ja te po imenu tvojem poznajem. «
18 On reče: » Pokaži mi dakle svoju slavu[253]! « On reče: » Ja ću sva svoja dobročinstva pustiti na tebe i proglasiću pred tobom ime GOSPODOVO;
19 ja podjeljujem svoju naklonost onom kome ja podjeljujem, ja činim milosrđe onom kome činim milosrđe[254]. «
20 On reče: »Ti ne možeš vidjeti moje lice, jer čovjek ne može vidjeti moje lice i živjeti.«
21 ALLAH reče: Evo jednog mjesta uz mene. Ti ćeš biti na stijeni.
22 Tada, kad prođe moja slava, ja ću te staviti u udubinu stijene i, svojom rukom, ja ću te zakloniti dok ja ne prođem.
23 Potom, ja ću skloniti svoju ruku, a ti ćeš mi vidjeti leđa; ali moje lice, ne može se vidjeti. «
