32 1 narod vidje da Musa kasni sići s planine; narod se prikupi oko Haruna i reče mu: » Ustaj! Napravi nam bogove koji idu[244] nama na čelu, jer taj Musa, čovjek koji koji nas dovede iz Egipta, mi ne znamo što mu se dogodilo. «
2 Harun im reče: » Izvadite zlatne obruče koji su u vaših žena ušima, vaših sinova i kćeri, i donesite mi ih. «
3 Sav narod izvadi zlatne naušnice koje su imali u ušima i donesoše ih Harunu.
4 Uzevši zlato iz njihovih ruku on ga oblikova u jedno tele[245]. Tad oni rekoše: » Evo tvojih bogova, Izraele, onih koji su te doveli iz Egipta! «
5 Harun vidje to, i sagradi jedan *žrtvenik pred statuom; potom Harun izreče ovako: »Sutra, praznik za ALLAHA!«
6 Sutradan, od ustajanja, oni nudiše *holokauste i donosiše žrtve mira; narod sjedne jesti i piti, i stane se veseliti.
7 ALLAH oslovi Musu : » Siđi dakle, jer tvoj narod se iskvario, taj narod koji si ti doveo iz Egipta.
8 Oni nisu dugo čekali da siđu s puta koji sam im propisao; načinili su sebi jedan kip teleta, oni su poklonili pred njim, i žrtvovali su mu govoreći; Evo tvojih bogova Izraele, onih koji su te doveli iz Egipta. «
9 I ALLAH reče Musi: »Ja vidim taj narod: Eh dobro! To je jedan narod krute šije[246]!
10 A sada pusti me djelovati: da se moja srdžba rasplamsa protiv njih, je ću ih uništiti i načiniću od tebe jedan veliki narod. «
11 Ali Musa stiša ALLAHOVO lice, svojeg Allaha, govoreći: » Zašto, GOSPODE, tvoja se srdžba hoće rasplamsati protiv tvog Naroda kojeg si izveo iz Egipta, velikom silom i čvrstom rukom?
12 Zašto bi Egipćani govorili: Zloćom ih je izveo! Da bi ih pobio po planinama! Da bi ih zbrisao s površine zemlje! Povrati se iz žestine tvoje srdžbe i zanijrči nanijeti zlo svojem Narodu.
13 Sjeti se Ibrahima, Ishaka i Izraela, svojih slugu, kojima si sam zajamčio, kojima si uputio ovu riječ: Umnožiću vaše potomstvo kao zvijezde na nebu i, svu ovu zemlju koju sam rekao, daću je vašem potomstvu, a oni će ju baštiniti zauvijek. «
14 I ALLAH se odreče zla kojeg je mislio nanijeti svojem Narodu.
15 Musa se okrenu i siđe s planine, s dvjema pločama *isprave u ruci, s ploče obje strane ispisane, ispisane i s jedne i s druge strane;
16 ploče, to bijaše djelo Allaha, rukopis, bio je to rukopis Allaha, urezan u pločama.
17 Jošua začu buku klicanja Naroda i reče Musi: » Ratna buka u taboru! «
18 Ali ovaj reče:
» Ni buka pobjedničke pjesme,
ni buka pjesme poraženih,
ono što ja čujem, to je buka
hvalospjeva! «
19 Dakle, kako se približavao taboru, on vidje tele i plesove; Musa se zapali od srdžbe, baci ploče i slomi ih o podnožje planine.
20 On uze tele koje su oni bili načinili, razluipa ga na sitne dijelove, zapali, rasu po površini vode i dade piti sinovima Izraelovim.
21 Musa reče Harunu: »Što ti je učinio ovaj narod da mu doneseš na glavu jedan veliki grijeh?«
22 Harun reče: »Nek' se srdžba mojeg gospodara ne razbukta! Ti i sam znaš da je narod u jadu.
23 Oni su mi rekli: Načini nam bogove koji idu nama na čelu, jer taj Musa, čovjek koji nas je doveo iz Egipta, mi ne znamo što mu se dogodilo.
24 Ja sam im dakle rekao: Tko ima zlata? Oni su ga povadili iz svojih ušiju i dali ga meni. Ja sam ga stavio u vatru i izlio od njega ovo tele. «
