Biblija (Tomislav Dretar)/Jakub susreće Rahelu

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search

Jakub susreće Rahelu[uredi]

  • 29 1 Jakub se stavi na put i ode u zemlju sinova Kedemovih[204].
  • 2 On pogleda, i evo kako bijaše jedan studenac u polju. Bijahu ondje tri stada ovaca, poleglih okolo bunara, jer stada se tu napajahu. Jedan je veliki kamen zatvarao otvor bunara.
  • 3 Kad sva stada tu bijahu prikupljena, okotrljao bi se kamen s otvora bunara, napojila sitna stoka i vratio kamen na svoje mjesto na otvoru studenca.
  • 4 Jakub reče ljudima:»Braćo moja, odakle ste?«»Mi smo iz Harana[205]«, odgovoriše oni.
  • 5 On im reče: »Poznajete li vi Labana, sina Nahorova[206]«  »Poznajemo ga«, odgovoriše oni.
  • 6 On im reče: » Da li je dobro on? «  » Dobro je, odgovoriše oni, evo njegove kćeri Rahele koja upravo dolazi s ovcama. «
  • 7 On preuze: » Gledajte! Još je uveliko dan; nije ovo čas za prikupljanje ovaca. Napojite ovce i idite ih još napasati. « 
  • 8 Oni odgovoriše: » Mi to ne možemo dok ne budu sve ovce prikupljene; tad se okotrlja kamen s otvora studenca i mi napajamo ovce. «
  • 9 On je još govorio s njima kad stiže Rahela s ovcama koje pripadahu njenom ocu, jer on bijaše pastir.
  • 10 Čim Jakub ugleda Rahel, kćer Labana, brata svoje majke, on se primaknu, okotrlja kamen s otvora studenca i napoji ovce Labanove, brata svoje majke.
  • 11 Jakub zagrli Rahel, podiže glas i zaplaka.
  • 12 Jakub obznani Raheli da je rođak njenog oca i sin Rebekin. Ona otrča priopćiti to svojem ocu.
  • 13 Čim Laban ču govoriti o Jakubu, sinu svoje sestre, on mu požuri u susret. On ga zagrli, poljubi, odvede ga k sebi; Jakub mu ispriča sve što je bilo.
  • 14 Laban mu reče: »Ti si zasigurno moje kosti i moje meso[207],« i Jakub ostade jedan mjesec s njim.