22 Ali sluge Davudove i Joab vratiše se iz pohoda, donoseći jedan ogroman plijen. Abner ne bijaše više u Hebronu, kod Davuda, pošto ga ovaj bijaše pustio otići u miru.
23 Kad Joab i sva njegova vojska bijahu došli, rekoše Joabu: ” Abner, sin Nerov, došao je kod kralja i ovaj ga je pustio otići u miru. “
24 Joab dođe kod kralja i reče mu: ” Što si to učinio? Evo Abner je došao kod tebe! Zašto si ga pustio otići tako? *
25 Ti poznaješ Abnera, sina Nerovog: on je došao obmanuti te, za saznati putove tvoje i sve što ti činiš. “
26 Izišao od Davuda, Joab posla izaslanike na trag Abnerov. Oni ga vratiše od žusterne u Siru[29], a da to Davud ne zna.
27 Kad se Abner bi vratio u Hebron, Joab ga povuce u stranu u unutrašnjost vrata, kao za porazgovarati s njim spokojno. Ondje, on ga smrtno udari u trbuh, za osvetiti krv svojeg brata Azahela.
28 Kad Davud to doznade, on izjavi: ” Ja i kraljevstvo moje nedužni smo zauvijek pred ALLAHOM, za krv Abnerovu, sina Nerova.
29 Nek' padne na glavu Joaba i sve porodice njegove! Nek' ne prestane biti u kući Joabovoj ljudi pogođenih odljevom ili leprom, ili koji drže vreteno[30], ili koji padaju od mača, ili koji manjkaju kruhom! “
30 To je zbog toga što je on pogubio njihovog brata Azahela u bitci kod Gabaona da Joab i njegov brat Abišaj bijahu ubili Abnera.
31 Davud reče Joabu i svem narodu koji bijaše s njim: ”*Rastrgajte svoju odjeću, pripašite si *torbe, i ožalite Abnera. “ I Kralj Davud iđaše iza nosila.
32 Ukopaše Abnera u Hebronu. Kralj se rasplaka nad grobom Abnerovim i sav narod proli suze.
33 Potom kralj načini jednu tuđžaljku o Abneru. On kaže: ” Da li je trebalo da Abner umre jednom besramnom smrti?
34 Tvoje ruke ne bijahu u
lancima,
ne staviše tvoje noge u
okove.
Kao sto se pada pred
zločincima,
ti si pao. “
I sav narod se dade u
plač nad njim.
35 Sav narod dođe potom uzeti nešto hrane u Davuda dok jos bijaše dan. Ali, Davud načini ovu prisegu: ” Nek' Allah mi učini to i opet tako[31] ako, prije zalaska sunca, ja okusim kruha ili bilo što da jest! “
36 Sav to narod saznade i odobri; isto tako, sve sto je činio kralj nailaziše na odobravanje kod sveg naroda.
37 Sav narod i sav Izrail razumješe, onog dana, da ubojstvo Abnerovo, sina Nerova, ne bijaše djelo kraljevo.
38 Kralj reče svojim slugama: ” Ne znate li vi da jedan poglavar, jedan veliki čovjek je pao danas u Izrailu?
39 Ja, danas, ja sam slab, usprkos *kraljevskom pomazanju, a ti ljudi tamo, sinovi Serujaovi, tvrđi su od mene. Ali, nek' ALLAH vrati zlome prema zlobi njegovoj! “
