24 Allah nađe u snu Labana *Aramejca, on mu reče: » Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakubu dobro ili zlo. «
25 Laban uhvati Jakŕova koji je bio podigao svoje šatore u planini; Laban učini isto sa svojom braćom u planini Galada[231].
26 Laban reče Jakubu: » Što si to učinio! Ti si izmakao mojoj budnosti i odveo si moje kćeri kao ratne zarobljenice.
27 Zašto si sakrio svoj bijeg i prevario me umjesto da si me upozorio? Ja bih te bio pustio otići u radosti i uz pjesmu lira i tamburina! *28 Ti me nisi pustio zagrliti moje sinove i moje kćeri[232]. Tu si postupio glupo
29 i u mojoj je vlasti nanijeti vam zlo. Ali Allah vaših otaca rekao mi je protekle noći: Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakubu ni dobro ni zlo!
30 Sada kad si već otišao jer ti čezneš za kućom svojeg oca, zašto si ukrao moje Allahove[233]?«
31 Jakub odgovori Labanu[233a]: » Jer sam se plašio da mi ti ne oduzmeš svoje kćeri.
32 Onaj kod koga ti nađeš tvoje Allahove izgubiće život. U prisutnosti naše braće, prepoznaj što je tvoje kod mene i preuzmi to. « Jakub nije znao da ih je Rahela bila uzela.
33 Laban uđe u Jakubov šator, potom u onaj Leain, potom one dviju sluškinja, i ne nađe ništa. On iziđe iz Leinog šatora da bi ušao u onaj Rahelin.
34 Rahela je bila uzela idole i stavila ih u samar kod deva. Ona je sjedila odozgo a Laban prekopa sav šator ne našavši ništa.
35 Ona tada reče svojem ocu: » Nek' se moj Gospodar ne ljuti na mene što se ne dižem pred njim jer sam dobila ono žensko. « On prekopa ne našavši idola.
36 Jakub se raspali i uze Labana u stranu; on uzviknu: » Što je moja greška? Što je moj prekršaj, da ti me grdiš?
37 Rujući po svim mojim stvarima, je si li našao bar jednu od svojih stvari iz tvoje kuće? Iznesi u prisutnosti moje braće i tvoje braće[234], i nek' odluče između nas dvojice!
38 Dvadeset sam godina s tobom, i nikad tvoje ovce ili koze nisu pobacivale! Ja nisam jeo ovnova od tvoje stoke.
39 Ja ti nisam donosio rastrgane životinje, ja sam podnosio štetu[235]! Životinja koju su ukrali, danju kao i noću, ti si meni iskao!
40 Bio sam danju proždiran vrućinom, noću hladnoćom, a san mi je bježao s očiju!
41 Dvadeset sam godina u tvojoj kući, četrnaest sam te godina služio za tvoje dvije kćeri i šest godina za tvoju stoku! Deset si puta promijenio moju plaću!
42 Da Allah mojeg oca, Allah Ibrahima i Strava Isakova[236], ne bijaše sa mnom, ti bi me pustio praznih ruku otići. Ali Allah je gledao moje ponižavanje i umor mojih ruku; posljednje noći on je odlučio. «
