Biblija (Tomislav Dretar)/Lut izmiče uništenju Sodome

Lut izmiče uništenju Sodome

19 1 Dva meleka na veče stigoše u Sodomu dok Lut bijaše sjedio na vratima Sodome^[124].
2 On ih ugleda, diže se i pođe k njima u susret i prostrije se ničice po zemlji.
3 On reče: » Po milosti, Gospodari moji, skrenite u kuću vašeg sluge, provedite ovdje noć, operite noge i u rano jutro otiđite svojim putem.«
4 Ali, oni mu odgovoriše: » Ne! Mi ćemo provesti noć na trgu.« On ih nutkaše tako da oni skrenuše k njemu i dođoše u kuću njegovu.
5 On im pripremi jedan objed, ispeče kruh bez *kvasa i oni jedoše. Nije se još bilo leglo kad kuća bi okružena gradskim ljudima, ljudima iz Sodome, od najmlađih do najstarijih, sav narod bez izuzetka.
6 Oni pozvaše Luta i rekoše mu: »Gdje su ljudi koji su došli sinoć kod tebe? Izvedi ih da ihpoznamo^[125].«
7 Lut iziđe pred njih na prag svojih vrata, on zatvori vrata za sobom i reče: » Allaha radi, braćo moja, ne činite nesreće.
8 Ja imam dvije kćeri djevice za dati ih vam na raspolaganje, mogu vam njih izvesti pa učinite što vam se čini dobro.
9 Ali ne činite ništa ovim ljudima jer oni su došli u sjenu mojeg krova^[126].« Oni odgovoriše: »Vuci se odatle!« I rekoše: »Ovaj je došao kao iseljenik, a igra ispravljača krivde^[127]! Načinićemo mu gore no onima.« Žestoko gurnuše Luta i primaknuše se da bi provalili vrata.
10 Ali dvojica ljudi pružiše ruku da uvedu Luta u kuću, pokraj sebe. Oni zatvoriše vrata,
11 i udariše sljepilom one ljude koji bijahu pred ulazom u kuću, od najmanjeg do najvećeg; oni ne mogaše pronaći ulaza.
12 Dvojica ljudi rekoše Lutu: » Koga još imaš ovdje? Zeta? Svoje sinove? Svoje kćeri? Sve što imaš u gradu izvedi iz ovog mjesta.
13 Mi ćemo ga uništiti, jer je velika pred ALLAHOM, tužba koju je izazvao. On nas je poslao da ga uništimo.«
14 Lut iziđe govoriti svojim zetovima, onima koji su oženili njegove kćeri, i reče im:» Ustajte! Iziđite iz ovog mjesta jer ALLAH će uništiti grad.« Ali u očima svojih zetova on se učini kao da zbija šalu.
15 Pošto svanu zora, meleki ustrajaše kod Luta govoreći: »Ustaj! Uzmi svoju ženu i svoje dvije kćeri koje se nalaze ovdje od straha da ti ne propadneš krivicom ovog grada.«
16 Kako je on kasnio, dvojica ljudi ga povukoše za ruku, njega, njegovu ženu i njegove dvije kćeri jer ALLAH je bio imao samilosti za njega; oni ga izvedoše izvan grada.
17 Kako su ga izveli van, oni rekoše Lutu: » Odlazi, spasi svoj život. Ne osvrći se unatrag, ne zaustavljaj se nigdje u Distriktu^[128]. Bježi prema planini od straha da ne propadneš.«
18 Lut im reče: » Allahu ne godilo^[129]!
19 Evo, tvoj sluga nađe milost u tvojim očima i ti si pokazao jedno veliko prijateljstvo prema meni čuvajući mi život. Ali ja, Nuhovih moći pobjeći u planinu, a da ne budem dosegnut mlatilom i ne umrem.
20 Evo ovaj grad, dovoljno blizu za pobjeći, i beznačajan. Ja bih se želio ondje skloniti. Nije li to tražiti sitnicu za ostati u životu? «
21 On mu odgovori: » Gledaj! Još ti taj dar činim i Nuhovih prevrnuti grad o kojem mi govoriš.
22 Skloni se najhitnije onamo, jer ja ne mogu ništa učiniti sve dok ti ne budeš onamo stigao. « Zato se taj grad zove Soar^[130].
23 Sunce se dizalo nad zemljom i Lut je ulazio u Soar
24 kad ALLAH učini da kiši nad Sodomom i Gomorom od sumpora i vatre. To je dolazilo s neba i od ALLAHA.
25 On poruši te gradove, sav Distrikt, sve stanovnike gradova i raslinje zemaljsko.
26 Lutova žena pogleda unatrag i posta jednim stubom od soli^[131].
27 Ibrahim se nađe u rano jutro na mjestu gdje je stajao pred ALLAHOM,
28 on pogleda prema Sodomi, Gomori i cijeloj teritoriji Distrikta, on pogleda i vidje kako se jedan dim diže sa zemlje kao dim iz jedne peći.
29 Dakle, kad Allah uništi gradove Distrikta, on se sjeti Ibrahima, i povuče Luta ispred mlatila kad prevrnu gradove gdje Lut stanovaše.