16 1 Oni pođoše iz Elima i sva zajednica sinova Izraelovih stiže u pustinju Sin[103], između Elima i Sinaja, petnaesti dan drugog mjeseca poslije svojeg izlaska iz zemlje Egipat.
2U pustinji, sva zajednica sinova Izraelovih zagunđa protiv Musu i Haruna.
3 Sinovi im Izraelovi rekoše: » Ah! da bijasmo umrli od ruke GOSPODOVE u zemlji Egipat, kad bijasmo sjedjeli pokraj lonca mesa, kad smo jeli kruha[104] do sitosti! Vi ste nas izveli u ovu pustinju da bi cijelu ovu zajednicu pustili umrijeti od gladi!»
4 ALLAH reče Musi: » S nebeskih visina, ja ću učiniti kruh padati za vas. narod će izlaziti svaki dan skupljati dnevnu porciju, da bih ja ispitao ide li ili ne prema mojem zakonu?
5 Šesti dan, kad oni budu pripremili ono što budu donijeli, imaće dva puta više no svakodnevna žetva[105].«
6 Musa i Harun rekoše svim sinovima Izraelovim: » Večeras, vi će te spoznati da je ALLAH taj koji vas je izveo iz zemlje Egipta;
7 ujutro, vidjećete slavu GOSPODOVU, jer je on čuo vaše gunđanje protiv ALLAHA. Mi, tko smo mi, da vi gunđate protiv nas?«
8 - Musa je htio reći: »Vi će te vidjeti kad vam ALLAH s večeri dadne mesa za jesti, s jutra kruha do sitosti, jer ALLAH je čuo vaše gunđanje kad vi gunđate protiv njega. Mi, tko smo mi? Vi to ne gunđate protiv nas, već protiv ALLAHA.«
9 Musa reče Harunu: »Reci cijeloj zajednici sinova Izraelovih: Primaknite se ALLAHU, jer on je čuo vaše gunđanje.«
10 I kako je Harun govorio cijeloj zajednici sinova Izraelovih, on se okrenu prema pustinji: onda, slava ALLAHOVA pojavi se u oblaku[106].
11 ALLAH oslovi Musi :
12 »Ja sam čuo gunđanje sinova Izraelovih. Ovako im reci: U sumrak, vi će te jesti meso; u jutro, vi će te se nasititi kruhom i spoznaćete da sam ja ja Allah, vaš Bog.«
13 Iste večeri, prepelice uzletješe[107] i prekriše tabor.
14 Sloj rose se diže; kad, na površini pustinje, bijaše nešto sitno, škripavo, nešto sitno poput inja, po zemlji.
15 Sinovi Izraelovi se zgledaše i rekoše jedni drugima: »Mân hou?« (»Što je to[108]?«) jer ne znadoše što bijaše to. Musa im reče: » To je kruh koji vam ALLAH dade za jesti.
16 Evo što je ALLAH zapovjedio: Prikupite ju toliko koliko svatko može pojesti. Uzmite ju jedan omer[109] po glavi, prema broju vaših ljudi, svatko za one iz svog šatora.«
17 Sinovi Izraelovi učiniše tako; oni ju prikupiše, tko više, tko manje.
18 Oni izmjeriše u omeru: ništa previše nije imao tko je imao više, a tko je imao manje ne imade premalo. Svatko je bio prikupio onoliko koliko je mogao pojesti.
