24 1 Jošua sastavi sva plemena Izrailova u Sišemu i sazva sve *starješine Izrailove, njegove poglavare i njegove službenike: oni se pokloniše pred Allahom[170].
2 Jošua reče svem pučanstvu: ”Ovako govori ALLAH, Allah Izrailov: To bi s druge strane Rijeke kad su vaši očevi stanovali ondje[171], Azer otac Ibrahimov i otac Nahorov, i oni služiše druge Allahove.
3 Ja uzeh vašeg oca Ibrahima s druge strane Rijeke i vodih ga kroz čitavu zemlju Palestinu, ja umnožih potomstvo njegovo i dadoh mu Ishaka.
4 Ja dadoh Ishaku Jakuba i Ezava i ja dadoh u posjed Ezavu planinu Seir. Ali, Jakub i njegovi sinovi siđoše u Egipat.
5 Potom ja poslah Musu i Haruna i ja udarih djelima svojim Egipat u sred njega, potom ja vas izvedoh.
6 Ja izvedoh očeve vaše iz Egipta i vi stigoste do samog mora. Egipćani su progonili očeve vaše sve do *Trstikova mora školima i konjanicima.
7 Vaši očevi zavapiše prema ALLAHU koji stavi tmine između vaši Egipćana, on dovede more nad njih koje ih prekri. Vaše oči su vidjele što ja učinih u Egiptu. Vi ste stanovali u pustinji dugim tokom dana.
8 Ja sam vas odveo u zemju *Amorita koji stanuju s one strane Jordana, ali oni zaratiše s vama. Ja vas oslobodih od njih i vi uzeste u posjed zemlju njihovu, ja sam ih uništio pred vama.
9 Balak, sin Siporov, kralja Moaba, iskrsnu za zaratiti s Izrailom. On posla tražiti Balama, sina Beorova, da vas prokune;
10 Ali ja ne htjedoh slušati Balama: on vašmorade blagosloviti i ja vas oslobodih njegove ruke.
11 Vi bijaste prešli Jordan i stigoste u Jerihon. Gospodari Jerihona zaratiše švama - Amoriti, Periziti, Palestinci, Hititi, Girgašiti, Hiviti i Jebuziti, ali ja vam ih izručih.
12 Ja poslah pred vama tuče koje ih otjeraše[172]daleko od vas, dva kralja Amorita; to ne bi ni po tvojem maču ni po tvojem luku.
13 Ja sam vam dao zemlju gdje se ti nisi mučio, gradove koje vi niste sagradili, a u kojima stanujete, vinograde i maslinike koje vi niste zasadili, a vi im jedete plodove.
14 ” Sada dakle, bojte se ALLAHA i služite ga s poštenjem i vjernošću. Odstranite Allahove koje su služili očevi vaši s druge strane Rijeke i u Egiptu, i služite ALLAHU.
15 Ali, ako vam ne godi služiti ALLAHU, izaberite danaskome hoće te služiti, bilo Allahovima koje su služili vaši očevi kad bijahu s onestrane Rijeke, bilo Allahove Amorita u zemlji kolju vi nastanjujete. Ja i dom moj[173], mi ćemo služiti ALLAHU.“
16 Narod odgovori: ”Daleko od nas misao da napustimo ALLAHA za služiti drugim bogovima!
17 Jer ALLAH je naš Gospodar, on koji nas je uspeo, nas i naše očeve, iz zemlje Egipta, iz kuće ropstva. On je izveo na naše oči velike znakove kojih evo: on nas je čuvao duž čitavog puta koji smo prolazili i između svih naroda posred kojih smo prolazili.
18 ALLAH je otjerao pred nama sve te narode, posebice Amorite koji nastanjivahu zemlju. Mi također, mi ćemo služiti ALLAHU, jer je on taj koji je naš Gospodar. “
19 Jošua reče narodu: “ Vi neće te moći služiti ALLAHU, jer to je jedan Allah *svet, to je jedan ljubomoran[174] Allah koji neće podnositi vaše pobune i grijehe vaše.
20 Kad budete napustili ALLAHA i služili stranim Allahovima, on će se okrenuti protiv vas i nanijeti vam zlo, on će vas uništiti nakon što vam je učinio dobro. “
21 Narod reče Jošui: ” Ne, jer mi ćemo služiti ALLAHU. "
22 Jošua reče narodu: ”Vi ste svjedocima protiv sebe samih da ste vi koji ste izabrali ALLAHA za služiti mu.“ Oni odgovoriše: ” Mi smo tome svjedocima.“
23 - ”Sada dakle, odstranite strane Allahove koji su u sred vas i priklonite svoje *srce k ALLAHU, Gospodu Izrailovom.“
24 Narod odgovori Jošui: ”Mi ćemo služiti ALLAHA, našeg Gospodara, i mi ćemo se pokoriti njegovom glasu. “
25 Jošua sklopi jedan *savez s narodom tog dana; on mu nametnu zakone i običaje u Sišemu.
26 Jošua zapisa te riječi u knjizi Zakona Božjeg. On uze jedan veliki kamen, koji bi uspravljen ondje, pod hrastom[175] u *svetištu ALLAHOVOM.
27 Jošua reče svem narodu: ”Evo, ovaj će kamen služiti kao svjedočanstvo protiv nas, jer on je čuo sav govor ALLAHOV kad je govorio snama; on će služiti svjedočenju protiv vas, iz straha da vi ne prevarite vašeg Gospodina.“
28 Jošua otpusti narod, svakog k svojoj baštini[176].
