Biblija (Tomislav Dretar)/Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru

Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru

• 34 1 Dina, kćer koju je Lea dala Jakubu, iziđe da bi susrela domaće djevojke.
• 2 Sišem, sin Hamora Hivita^[258], poglavar te zemlje, vidje nju, otme ju, leže s njom i silova ju.
• 3 On se privrgnu svim svojim bićem k Dini, kćeri Jakubovoj, on se zaljubi u mladu djevojku i otvorena srca joj govoraše.
• 4 Sišem govoriše svojem ocu Hamoru i reče mu: » Uzmi mi ovo dijete za ženu. «
• 5 Jakub saznade da je ovaj bio obeščastio njegovu kćer Dinu; ali kako njegovi sinovi bijahu u polju sa stadima, on se ušuta sve do njihovog povratka.
• 6 Hamor, otac Sišemov, iziđe da bi govorio s Jakubom.
• 7 Sinovi Jakubovi vratiše se iz polja. Čim to doznadoše, ti se ljudi osjetiše uvrijeđeni i žestoko se rasrdiše, jer Sišem je počinio jedno besramno djelo u Izrailu legavši s kćeri Jakubovom; ne treba se tako činiti.
• 8 Hamor govoraše s njima ovim riječima: » Sišem, sin moj, je zaljubljen u vašu kćer svim svojim bićem, dajte ju njemu za ženu.
• 9 Srodite se tim vjenčanjem s nama: i vi ćete nama davati vaše kćeri a vi ćete uzimati naše za sebe.
• 10 Stanovaćete s nama, zemlja će vam biti otvorena: nastanite ju, obavljajte vaše poslove i postanite joj vlasnicima. «
• 11 Sišem se obrati ocu mlade djevojke i njenoj braći: » Da bih ja našao milost u vašim očima ja ću vam dati sve što zatražite.
• 12 Nametnite mi veliku dotu i darJahijaje^[259], ja ću platiti tačno to što mi vi kažete, ali dajte mi djevojku za ženu. «
• 13 Sinovi Jakubovi odgovoriše Sišemu i Hamoru, ocu njegovom. Ne bez skrJahijaja, oni govoriše onom koji je obeščastio njihovu sestru Dinau.
• 14 Oni rekoše njima: » Mi ne možemo učiniti to što si ti rekao i dati našu sestru jednom neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila ljaga.
• 15 Mi vam možemo dati našu privolu samo ako postanete jednaki nama izvršivši obrezanje svih vaših muških.
• 16 Mi ćemo vam davati naše kćeri, mi ćemo uzimati vaše za sebe, stanovaćemo s vama i bićemo jedan narod.
• 17 Ako vi ne prihvaćate od nas obrezanje, mi ćemo uzeti našu kćer i otići. «
• 18 Njihov govor ugodi Hamoru i njegovom sinu Sišemu.
• 19 Mladi čovjek ne zakasni izvršiti sve što je rekao, jer je htio Jakubovu kćer. On je bio najutjecajniji u kući svojeg oca.

20 Hamor i njegov sin Sišem se vratiše na vrata svojeg grada^[260] i rekoše ovim riječima:

• 21 » Ovi su ljudi u miru s nama, nek' nastane se u našoj zemlji i nek' obavljaju poslove i nek' im zemlja bude širom otvorena; ženimo njihove kćeri i dajimo im naše.
• 22 Ipak ti ljudi ne prihvaćaju živjeti s nama da bi stvo rili jedan narod osim ako svi naši muški nisu obrezani kao i njihovi.
• 23 Njihova stada, njihova dobra i sva njihova stoka ne će li biti i naša ako im damo odobrenje da mogu stanovati s nama? «
• 24 svi koji iziđoše k gradskim vratima saslušaše Hamora i njegovog sina Sišema; svi muški biše obrezani, svi oni koji iziđoše k gradskim vratima.
• 25 No, treći dan, dok ljudi još bijahu bolesni, dva Jakubova sina, Simeon i Levi braća Dinina, odoše s mačem u ruci u grad i pobiše sve muške.
• 26 Oni posijekoše Hamora i njegovog sina Sišema, povratiše Dinu iz kuće Sišemove i izvedoše je.
• 27 Sinovi Jakubovi udariše na ranjene i opljačkaše grad jer bijaše njihovu sestru obeščastio.
• 28 Dočepaše se njihove sitne i krupne stoke, njihovih magaraca, svega što bijaše u polju i u gradu;
• 29 zarobiše sva njihova Bogatstva, svu njihovu djecu, njihove žene i opljačkaše sve što je bilo u kući.
• 30 Jakub reče Simeonu i Leviju: » Vi ste mi donijeli nesreću i omrazili kod stanovnika ove zemlje, Palestineca i Perizita. Mi smo malobrojni, oni će se ujediniti protiv mene i ubiti me, ja ću biti istrijebljen, ja i kuća^[261] moja. «
• 31 Oni mu odgovoriše: » Trebalo li je s našom sestrom postupati kao s prostitukom? «