Biblija (Tomislav Dretar)/Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru
Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru
[uredi]- 34 1 Dina, kćer koju je Lea dala Jakubu, iziđe da bi susrela domaće djevojke.
- 2 Sišem, sin Hamora Hivita[258], poglavar te zemlje, vidje nju, otme ju, leže s njom i silova ju.
- 3 On se privrgnu svim svojim bićem k Dini, kćeri Jakubovoj, on se zaljubi u mladu djevojku i otvorena srca joj govoraše.
- 4 Sišem govoriše svojem ocu Hamoru i reče mu: » Uzmi mi ovo dijete za ženu. «
- 5 Jakub saznade da je ovaj bio obeščastio njegovu kćer Dinu; ali kako njegovi sinovi bijahu u polju sa stadima, on se ušuta sve do njihovog povratka.
- 6 Hamor, otac Sišemov, iziđe da bi govorio s Jakubom.
- 7 Sinovi Jakubovi vratiše se iz polja. Čim to doznadoše, ti se ljudi osjetiše uvrijeđeni i žestoko se rasrdiše, jer Sišem je počinio jedno besramno djelo u Izrailu legavši s kćeri Jakubovom; ne treba se tako činiti.
- 8 Hamor govoraše s njima ovim riječima: » Sišem, sin moj, je zaljubljen u vašu kćer svim svojim bićem, dajte ju njemu za ženu.
- 9 Srodite se tim vjenčanjem s nama: i vi ćete nama davati vaše kćeri a vi ćete uzimati naše za sebe.
- 10 Stanovaćete s nama, zemlja će vam biti otvorena: nastanite ju, obavljajte vaše poslove i postanite joj vlasnicima. «
- 11 Sišem se obrati ocu mlade djevojke i njenoj braći: » Da bih ja našao milost u vašim očima ja ću vam dati sve što zatražite.
- 12 Nametnite mi veliku dotu i darJahijaje[259], ja ću platiti tačno to što mi vi kažete, ali dajte mi djevojku za ženu. «
- 13 Sinovi Jakubovi odgovoriše Sišemu i Hamoru, ocu njegovom. Ne bez skrJahijaja, oni govoriše onom koji je obeščastio njihovu sestru Dinau.
- 14 Oni rekoše njima: » Mi ne možemo učiniti to što si ti rekao i dati našu sestru jednom neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila ljaga.
- 15 Mi vam možemo dati našu privolu samo ako postanete jednaki nama izvršivši obrezanje svih vaših muških.
- 16 Mi ćemo vam davati naše kćeri, mi ćemo uzimati vaše za sebe, stanovaćemo s vama i bićemo jedan narod.
- 17 Ako vi ne prihvaćate od nas obrezanje, mi ćemo uzeti našu kćer i otići. «
- 18 Njihov govor ugodi Hamoru i njegovom sinu Sišemu.
- 19 Mladi čovjek ne zakasni izvršiti sve što je rekao, jer je htio Jakubovu kćer. On je bio najutjecajniji u kući svojeg oca.
20 Hamor i njegov sin Sišem se vratiše na vrata svojeg grada[260] i rekoše ovim riječima:
- 21 » Ovi su ljudi u miru s nama, nek' nastane se u našoj zemlji i nek' obavljaju poslove i nek' im zemlja bude širom otvorena; ženimo njihove kćeri i dajimo im naše.
- 22 Ipak ti ljudi ne prihvaćaju živjeti s nama da bi stvo rili jedan narod osim ako svi naši muški nisu obrezani kao i njihovi.
- 23 Njihova stada, njihova dobra i sva njihova stoka ne će li biti i naša ako im damo odobrenje da mogu stanovati s nama? «
- 24 svi koji iziđoše k gradskim vratima saslušaše Hamora i njegovog sina Sišema; svi muški biše obrezani, svi oni koji iziđoše k gradskim vratima.
- 25 No, treći dan, dok ljudi još bijahu bolesni, dva Jakubova sina, Simeon i Levi braća Dinina, odoše s mačem u ruci u grad i pobiše sve muške.
- 26 Oni posijekoše Hamora i njegovog sina Sišema, povratiše Dinu iz kuće Sišemove i izvedoše je.
- 27 Sinovi Jakubovi udariše na ranjene i opljačkaše grad jer bijaše njihovu sestru obeščastio.
- 28 Dočepaše se njihove sitne i krupne stoke, njihovih magaraca, svega što bijaše u polju i u gradu;
- 29 zarobiše sva njihova Bogatstva, svu njihovu djecu, njihove žene i opljačkaše sve što je bilo u kući.
- 30 Jakub reče Simeonu i Leviju: » Vi ste mi donijeli nesreću i omrazili kod stanovnika ove zemlje, Palestineca i Perizita. Mi smo malobrojni, oni će se ujediniti protiv mene i ubiti me, ja ću biti istrijebljen, ja i kuća[261] moja. «
- 31 Oni mu odgovoriše: » Trebalo li je s našom sestrom postupati kao s prostitukom? «