Biblija (Tomislav Dretar)/U pustinji Zif: Davud ponovo pošteđuje Saula

U pustinji Zif: Davud ponovo pošteđuje Saula

26 1 Ljudi iz Zifa dođoše tražiti Saula u Giveu. Oni mu rekoše: ” Ne krije li se Davud na brdu Hakila^[224] nasuprot stepi? “

• 2 Saul se stavi na put i siđe u pustinju Zif, s tri tisuće probranih ljudi Izrailovih, za pronaći Davuda u pustinji Zif.
• 3 Saul se utabori na brijegu Hakila, koji je nasuprot stepi, pokraj ceste. On vidje da je Saul došao progoniti ga u pustinji.
• 4 Budući poslao izviđače, Davud bi siguran u dolazak Saulov.
• 5 Davud se stavi na put i stiže do mjesta gdje taborovaše Saul. Davud opazi mjesto gdje bijahu spavali Saul i Abner, sin Nerov, zapovjednik njegove vojske. Saul bijaše spavao unutar opkopa, a vojska taborovaše uokolo njega.
• 6 Davud uze riječ i reče Ahimeleku, Hititu, i Abišaju, sinu Serujaovu i bratu Joabovu : ” Ko hoće sići sa mnom sve do u Saulov tabor, “ Abišaj reče: ” Ja ću sići s tobom. “
• 7 Davud i Abišaj stigoše noću do vojske, onda kad Saul bijaše ležao, usnuo, u opkopu, svojim kopljem zabodenim u zemlju uz uzglavlje svoje. Abner i vojska spavahu uokolo njega.
• 8 Abišaj reče Davudu: ” Danas, Allah ti je položio neprijatelja tvog u ruke tvoje. Dopusti mi da ga jednim jedinim udarcem koplja pribijem uz zemlju. Ja mu neću dati drugog.
• 9 Davud reče Abišaju: ”Ne ubijaj ga! Ko bi mogao nanijeti ruku na Mesiha^[225] ALLAHOVOG i ostati nekažnjen?“
• 10 I Davud reče: ” Života ti ALLAHOVOG! ALLAH je taj koji će ga udariti, kad dođe vrijeme njegove smrti on će sići u boj za poginuti u njemu.
• 11 Nek' me ALLAH prezrije ako ja nanesem ruku na Mesiha ALLAHOVOG! Uzmi dakle koplje koje je uz uzglavlje njegovo i tikvicu za vodu, i otiđimo. “
• 12 Davud uze koplje i tikvicu za vodu koji bijahu uz uzglavlje Saulovo i udaljiše se. Niko ništa ne vidje, niko to ne saznade, nit' se ko probudi. Oni spavahu svi: jedna obamrlost ALLAHOVA bijaše pala po njima^[226].
• 13 Davud prođe na drugu stranu i ostade na vrhu planine, u daljini. Bijaše između njih jedna velika razdaljina.
• 14 Davud povika u smjeru vojske Abnerove, sina Nerovog: ” Abneru, hoćeš li mi odgovoriti? “ Abner odgovori: ” Ko si ti, koji tako vičeš pokraj ušiju kraljevih?
• 15 Davud reče Abneru ” Ti si jedan čovjek, zar ne, i nema ti ravnog u Izrailu. Zašto dakle nisi bdio nad kraljem, svojim Gospodarem? Neko je iz naroda došao ubiti kralja, tvojeg Gospodara. *16 Nije dobro to što si tu napravio. Nek' je živ ALLAH, vi zaslužujete smrt jer niste bdjeli nad svojim Gospodarem, Mesihom ALLAHOVIM. Pogledaj sada gdje su koplje i tikvica za vodu koji bijahu uz uzglavlje njegovo. “
• 17 Saul prepozna glas Davudov i on reče: ” Je li to tamo tvoj glas, sine moj Davude? “ Davud reče: ” To je moj glas, moj ALLAHe kralju. “
• 18 I on reče: ” Zašto dakle moj Gospodar progoni svog slugu? Što sam ja dakle učinio i koje zlo ima u meni?
• 19 A sad, nek' se moj ALLAH kralj udostoji saslušati riječi sluge svojega. Ako li je ALLAH taj koji te podstaknuo protiv mene, nek' udahne miris jedne ponude! Ali, ako su to ljudi, nek' budu prokleti pred ALLAHOM jer su me progonili danas i odstranili iz baštine ALLAHOVE, govoreći mi: Idi služiti druge Allahove^[227]!
• 20 A sada, nek' moja krv ne padne na zemlju daleko od lica ALLAHOVOG, jer kralj Izrailov se stavio u pohod za pronaći jednu prostu buhu^[228] kao što se progone jarebice u planinama.“
• 21 Saul reče: ” Ja sam zgriješio. Vrati se sine moj Davude! Više ti neću nanijeti zla, budući da je moj život bio dragocijen u tvojim očima ovog dana. Da, ja sam postupio kao luda, ja sam se grdno prHavario. “ *22 Davud odgovori:” Evo koplja kraljevog. Nek' jedan od momaka prijeđe i nek' ga uzme.
• 23 Nek' ALLAH vrati svakome ono što je iskreno i pravedno činio. *

24 Kakvu je tvoj život, danas, imao za mene cijenu, nek' moj život ima toliko za ALLAHA i nek' me oslobodi svake propasti. “

• 25 Saul reče Davudu: ” Blagoslovljen budi ti, sine moj Davude! Da, ti ćeš načiniti velike stvari i ti ćeš sigurno uspjeti. “ Davud nastavi svojim putem, a Saul se vrati kući svojoj.