Sura 21.
SURA XXI
NAVJESNICI
U ime Allaha: Onog koji čini milosrđe, Milosrdnog. 1 Ljudima se primiče vrijeme poravnanja računa, dok se oni u svojoj nesavjesnosti od njih okreću.
2 Nikakva im nova Opomena njihovog Gospodara neće doći, a da ju oni ne slušaju da bi joj se sprdali.
3 Njihova su srca nepažljiva dok nepravedni drže tajne sastanke: « Šta je on, onaj tamo, ako nije smrtnik sličan vama? Vi ćete se odati čaranju, iako vi vidite sasvim jasno?»
4 On je rekao: Moj Gospodar poznaje svaku riječ izgovorenu u nebu i na zemlji. On je taj koji čuje i koji zna sve ».
5 Ali oni govore: « To je samo gomila snova koju je on sam izmislio; to je jedan pjesnik! Nek nam donese jedan Znak kao da je bio poslan Starima !»
6 Ni jedan grad nije vjerovao, između onih koje smo mi uništili prije njih. Hoće li oni vjerovati?
7 Mi smo prije tebe slali samo ljude koje mi nadahnemo. Upitajte ljude kojima je Opomena bila poslana, ako vi ne znate.
8 Mi nismo načinili tijela koja ne jedu nikakvu hranu i ona ne bijahu besmrtna.
9 Po tome smo mi ostvarili obećanje
koje je njima bilo dano.
Mi smo ih spasili,
s onima koje smo mi htjeli spasiti;
a nastrane smo mi uništili.
10 Mi smo dali sići k vama jednu Knjigu vama za Opomenu. Ne rasumijete li to?
11 Koliko smo mi nepravednih gradova rasorili! i stvorili smo jedan drugi narod poslije njihovog nestanka.
12 Oni brzo umakoše kad su osjetili našu snagu.
13 « Ne bježite! Vratite se k izobilju koje uživate u vašim boravištima. Možda ćete biti ispitani .»
14 Oni rekoše: « Nesretni mi! Mi smo bili nepravedni !»
15 Njihova jadikovka ne prestade, sve dok ih mi nismo sveli na na stanje sasušene žetve.
16 Mi nismo u igri stvorili nebo, zemlju i ono što se nalazi između to dvoje.
17 Da smo mi htjeli rasonodu, mi bismo je u nas našli, da smo htjeli postupiti tako.
18 Sasvim suprotno: Mi bacamo protiv grijeha istinu koja satire glavu, i tada grijeh nestaje. Nesretni vi! radi onoga što izmišljate. 19 Oni koji su u nebesima i na zemlji njima pripadaju. Oni koji su blizu njih ne smatraju se prevelikim, za obožavati ih i oni se ne dopuštaju obožavati. 20 Oni slave svoje hvalospjeve noć i dan i nikada ne prekidaju.
21 Jesu li oni iz zemlje izveli božanstva sposobna uskrsavati mrtve?
22 Da božanstva, osim Allaha, postoje, nebo i zemlja bi bili iskvareni. Slava Allahu ! Gospodaru Prijestolja, vrlo dalekom od onoga što oni izmišljaju!
23 Niko njega ne ispituje o onome što čini, ali ljudi će biti ispitani...
24 Jesu li oni izabrali Allah ove osim njega? Reci im: « Donesite dakle svoje odlučne dokaze!
Ovo je jedna Opomena za ljude koji su sa mnom; jedna Opomena za one koji bijahu sa mnom »; ali većina od njih ne poznaje Istinu i oni su od nje odstranjeni.
25 Mi nismo prije tebe poslali niakvog poslanika a da mu nismo otkrili: « Nema Allaha osim mene: obožavaj mene !»
26 Oni su rekli: « Milosrdni je sebi darovao sina !» Ali slava njemu!...
Oni su samo poštovani poslanici! 27 Oni ne nadilaze Riječi i rade po zapovijedi.
28Allah zna što se nalazi ispred i iza njih; oni se zauzimaju samo za one koje je Allah prihvatio i prožeti su strahom.
29 Mi dodijeljujemo Pakao nekome između njih koji bi rekao: « Ja sam Allah osim njega !» - Tako mi nagrađujemo nepravedne –
30 Nevjerni nisu li vidjeli
kako su nebesa i zemlja tvorili jednu jedinstvenu cjelinu?
Mi smo ih po tome rasdvojili
i mi smo stvorili, počev od vode,
sve žive stvorove.
Ne vjeruju li oni?
31 Mi smo postavili na zemlju planine kao stubove da se ne ljulja kao ni ljudi. Mi smo rasporedili prolaze slične putovima. - Možda će ljudi biti usmjereni? –
32 Mi smo načinili, od svoda, jednu voltu zaštićenu,
ali oni su se okrenuli od naših Znakova.
33 On je taj koji je stvorio noć i dan, sunce i mjesec; od kojih se svako okreće po svojem krugu.
34 Mi nismo dali besmrtnosti ni jednom čovjeku prije tebe. Hoće li oni biti besmrtni, kad ćeš ti umrijeti?
35 Svaki će čovjek okusiti smrt. Mi vas iskušavamo kroz dobro i zlo, na način iskušenja, i vi ćete biti dovedeni k nama.
36 Kad te nevjerni vide, oni se samo sprdaju s tobom: « Je li to onaj koji podcjenjuje vaše bogove? Oni pak ne vjeruju u Opomenu Milosrdnoga.
37 Čovjek je stvoren nestrpljivim; ali ja ću vama pokazati svoje Znakove; ne išćite mi da se požurim.
38 Oni govore: « Kad će se ispuniti to obećanje, ako ste vi istiniti ?»
39 Kad bi nevjerni poznavali čas kad oni neće odvratiti vatru ni od svojih lica, ni od svojih leđa; čas kad im se neće pomoći...
40 Ali ne!...
To će njima doći nenadano i oni će biti zaprepašteni. Oni neće moći odbiti i neće im se dati nikakva odgoda.
41 Sprdali su se s prorocima koji su došli prije tebe; ali posprdljivci su bili opkoljeni sa svih strana, onim čime se sprdaju.
42 Reci: « Ko će vas braniti, noć i dan, protiv Milosrdnoga ?» - Ali oni su ravnodušni spram Opomene Gospodarove. –
43 Imaju li oni dakle osim nas bogove koji ih brane? - ti ne mogu pomoći ni sami sebi – i nemaju saveznika da nam se suprotstave.
44 Mi smo dodijelili kratkotrajno uživanje njima i njihovim očevima, sve do roka jednog dugog života.
Ne vide li oni da mi činimo i u zemlji nevjernika smanjujući im prostor? Jesu li oni pobjednici?
45 Reci: « Ja sam vas samo upozorio Otkrovenjem », ali gluhi ne čuju poziva, kad ih se upozorava.
46 Ako jedan dah kazne tvog Gospodara njih dodirne, oni će sigurno reći: « Nesretni mi! Mi smo bili nepravedni !»
47 Mi ćemo postaviti točnu vagu, na Dan Oživljavanja. Ni jedan čovjek neće biti oskvrnut ni najmanjom stvari; pa makar ona bila jednaka težini jedne sjemenke goruščice, mi ćemo ju donijeti. Mi dostajemo za obračun.
48 Mi smo dali Zakon Musi i Harunu, kao Svjetlo i Opomenu za one koji se boje Allaha; 49 za one koji strahuju od svojeg Gospodara u Tajni njegovoj i koji su uzbuđeni misleći na Trenutak.
50 Ovo je jedna blagoslovljena Opomena koju smo spustili. Hoćete li ju vi zanijekati?
51 Mi smo prije odobrili njegov ispravni Put Ibrahimu ; mi ga poznajemo.
52 On reče svom ocu i svom narodu : « Što su ti kipovi pred kojima se vi nalazite ?»
53 Oni rekoše « Mi smo zetekli svoje očeve kako vrše svoj kult ».
54 On reče: « Vi ste sigurno bili, vi i vaši očevi, u jednoj očiglednoj zabludi ».
55 « Je si li ti nama došao s Istinom, ili si ti pak od onih koji se šale ?»
56 On reče: « Sasvim suprotno! Vaš Gospodar je Gospodar nebesa i zemlje; on je njih stvorio, a ja, ja sam svjedokom.
57 Kunem se Allahom ! Ja ću napraviti zamku vašim idolima, čim im vi okrenete leđa ».
58 On ih rasbi u komade, s izizetkom najvećeg. - Nesumnjivo, ti ljudi će im se vratiti –
59 Oni rekoše: « Onaj koji je ovo načinio s našim bogovima nepravedan je !»
60 Oni rekoše: « Mi smo čuli jednog mladog čovjeka koji im se izrugivao, on se zove Ibrahim ».
61 Oni rekoše: « Dovedi ga pred oči ljudima kako bi mogli posvjedočiti ».
62 Oni rekoše: « Jesi li ti, Ibrahime, koji si to učinio s našim bogovima ?»
63 On reče: « Ne!... To je onaj najveći među njima... Ispitajte ih dakle ako mogu govoriti !»
64 Oni dođoše k sebi i rekoše: « Vi ste nepravedni !»
65 Oni tada odustadoše: « Ti znaš dobro da oni ne govore ».
66 Vi dakle obožavate, osim Allaha, ono što vam ne može biti korisno niti u čemu, niti vam naškoditi?
67 On reče: Sramite se vi i ono što vi obožavate osim Allaha! Zar vi ne rasumijete ?»
68 Oni rekoše: « Spalite ga! i pomozite svojim bogovima, ako ste sposobni tome !»
69 Mi rekosmo: « O vatro! Budi Ibrahimu osvježenje i mir !»
70 Oni mu htjedoše postaviti zamku, a mi smo ih načinili najnesretnijim gubitnicima.
71 Mi smo ga tako spasili, kao i Luta , odvodeći ih u zemlju koju smo blagoslovili za svijet.
72 Mi smo im dalim kao dodatak milosti, Izaka i Jakuba,
koje smo učinili pravednicima.
73 Mi smo ih postavili kao glavare koji vode ljude prema našoj zapovijedi. Nadahnuli smo im dobra djela, izvršavanje molitve i milostinje. Oni bijahu naše sluge.
74 Dali smo Lutu Mudrost i Znanje. Mi smo ga spasili iz grada koji se odao grdobama. Ti ljudi tamo bili su zli i iskvareni.
75 Mi smo ih uveli u svoje milosrđe. On je bio u broju pravednih.
76 I Nuh ... Kad, prije, on nas preklinjaše, mi smo mu odgovorili; mi smo ga spasili, njega i njegovu obitelj, strahovite kataklizme.
77 Mi smo ga oslobodili naroda koji se odnosio spram naših Znakova kao prema lažima. Bio je to jedan loš narod kojeg smo mi potpuno uništili.
78 I David, i Salomon...
Kad su obojica sudili
glede obrađenog polja
gdje ovce lutaju noću.
Mi smo bili svjedokom njihovom suđenju.
79 Mi smo dali Sulejmanu rasumjeti tu stvar.
Mi smo obojici dali Mudrost i Znanje.
Mi smo uvjerili planine i ptice da se pridruže Davidu da bi izgovorio hvalospjeve. Mi smo ti koji smo to učinili.
80 Mi smo mu dali naučiti, za vas, izradbu oklopa koje vi nosite jedni na druge. - Jeste li zahvalni? –
81 Mi smo vjetar podvrgli Sulejmanu , da bi, po njegovoj zapovijedi, u oluji puhao prema zemlji koju smo mi blagoslovili. - Mi znamo sve! –
82 Stanoviti demoni rone za nas u moru i ispunjavaju neke druge radove, dok ih mi nadgledamo.
83 A Ejjub...
On zaklinjaše Gospodara:
« Da, zlo me obhrvalo,
a ipak, ti si najmilosrdniji
od onih koji čine milosrđe ».
84 Mi smo ga uslišali; odstranili smo zlo od njega; dali smo mu obitelj nanovo i učinismo je dva puta brojnijom sve po našem milosrđu i kao Opomena onima koji nas služe.
85 I Ismael, i Idriz, i Zu el Kifl... Svi, oni bijahu postojani. 86 Mi smo ih uveli u milosrđe svoje, oni su među pravednicima.
87 I Čovjek u Ribi... On se bijaše rasrdio; mislio je da mi ne možemo ništa učiniti za njega. On nas preklinjaše iz tmina: « Uistinu, nema Allaha osim tebe! Slava tebi! Da ja sam bio među nepravednima !»
88 Mi smo ga uslišali, i zaštitili smo ga od žalosti: evo kako mi spašavamo vjerujuće.
89 I Zaharije... On zaklinjaše svog Gospodara: « Moj Gospodare! Ne ostavljaj me samog! Ti si najbolji od naslijednika ».
90 Mi smo ga uslišali; dali smo mu Ivana; učinili smo njegovu suprugu sposobnom rađati.
On se trudio činiti dobro, on nas je zazivao s ljubavlju i strahom. On je bio ponizan prema nama.
91 I ona koja je ostala djevicom... Mi smo njoj udahnuli naš Duh. Od nje i od njenog sina načinili smo jedan Znak za svijet.
92 Ova zajednica koja je vaša
jest jedinstvena zajednica.
Ja sam vaš Gospodar!
Obožavajte me dakle!
93 Oni se odvajaju jedni od drugih, ali doći će svi prema nama.
94 Gorljivi vjernik koji izvršava dobra djela neće biti izbrisan jer ga mi upisujemo.
95 Zabranjeno je žiteljima jednog od nas uništenog grada vratiti se onamo 96 prije nego se Jedžudž i Medžudž ne budu rasularili; oni će se tada bacati, sa svake uzvisine.
97 Približava se istinsko obećanje. Sleđuju se pogledi onih koji bijahu nevjerni: « Nesretni mi! Mi smo bili neodgovorni spram njega; još gore; mi smo bili nepravedni ».
98 Vi ćete biti uistinu, vi i ono što obožavate osim Allaha, gorivo za Pakao. Vi ćete onamo stići...
99 Da oni tamo bijahu Allahovi, oni ne bi bili vođeni kao što se vodi stado na pojilište.
Oni će tu svi boraviti, kao besmrtnici; 100 oni će uzdisati a neće ništa čuti.
101 Oni koji su već primili vrlo lijepu nagradu biće otuda odstranjeni. 102 Oni neće čuti brujanje Pakla, i uživaće, zauvijek, ono što su željeli.
103 Veliki užas neće njih mučiti; njih će primiti meleci: 104 Dan kad mi budemo presavili nebo kao što se savija svitak na kojem se piše ».
Isto tako kao što smo sproveli prvo stvaranje, mi ćemo početi iznova. To je jedno obećanje koje nas obvezuje; da, mi ćemo ga izvršiti.
105 Mi smo napisali u Psalmima, poslije Opomene: « Uistinu, moje pravedne sluge naslijediće zemlju ».
106 Evo jednog priopćenja upućenog jednom narodu obožavatelja.
107 Mi smo te samo poslali kao jedno milosrđe svijetu.
108 Reci: « Samo mi je bilo otkriveno da je vaš Allah jedini Allah . Jeste li vi podložni ?»
109 Reci, ako se oni okrenu: « Ja sam vas upozorio u svemu pravično, ali ja ne znam da li je ono što vam je obećano blizu ili daleko ».
110 Allah zna ono što je glasno rečeno i on zna ono što vi krijete.
111 Ja ne znam da li je to za vas jedno iskušenje ili jedan privremeni užitak.
112 Reci: « Moj Gospodare! Sudi prema Istini! Naš je Gospodar onaj koji čini milosrđe. On je taj u kojeg se moli pomoć protiv onoga što vi izmišljate ».