Sura 36.

S u r a XXXVI

Ya. Sin.

U ime Allaha: Onog koji čini milosrđe, Milosrdnog. 1 Ya. Sin. 2 Mudrog mi Kur’ana! 3 Ti si, uistinu, u broju Poslanika i ti si poslan da bi vodio ljude 4 na jedan pravi put.

5 To je jedno Otkrovenje Svemogućeg, Milosrdnog, 6 sišlo na tebe da bi ti upozorio jedan puk čiji pAjeti nisu bili upozoreni jer su bili nehajni.

7 Riječ se ostvarila protiv većine između njih; oni dakle ne vjeruju.

8 Da, mi ćemo staviti željezne obruče oko njihovih vratova, sve do brada; njihove će glave biti uspravne i nepokretne.

9 Mi ćemo staviti jednu prepreku ispred njih i jednu prepreku iza njih. Opkolićemo ih sa svih strana da ne vide ništa.

10 Svejedno je njima da li ih ti upozoravaš ili ne upozoravaš, oni ne će vjerovati.

11 Ti upozori samo onoga Ko slijedi Opomenu i boji se Milosrdnoga u njegovoj tajni. Najavi njemu oprost i jednu velikodušnu naknadu.

12 Mi smo ti koji vraćaju život mrtvima. Mi upisujemo sve što su oni činili i poslijedice njihovih djela. Mi vodimo računa o svemu u jasnoj Knjizi.

13 Predloži njima u prispodobi žitelje grada u času kad su im poslanici stigli.

14 Kad smo im mi poslali dvojicu Poslanika , oni su ih proglasili lažcima. Mi smo im poslali trećeg kao pojačanje; sve trojica rekoše: « Da, mi smo poslani k vama .

15 Tada ti ljudi rekoše: « Vi ste samo smrtnici poput nas; Milosrdni nam nije ništa otkrio i vi ste samo lagali! »

16 Proroci rekoše: « Naš Gospodar zna da smo mi poslani k vama, 17 zaduženi samo da prenesemo proročku poruku u svoj jasnosti. »

18 Oni odgovoriše: « Iz vas mi izvodimo loše predskazanje. Ako ne prestanete, mi ćemo vas kamenovati i vi ćete pretrpjeti bolnu kaznu. »

19 Proroci rekoše: « Vaša sudbina ovisi o vama samima. Da ste samo bili upozoreni! Ali vi ste izopačeni ljudi. »

20 Jedan čovjek dotrča s drugog kraja grada. On reče: « O moj narode! Slijedite poslanike! 21 Slijedite one koji vam ne traže nikakvu plaću i koji su dobro usmjereni.

22 Zašto ja ne bih obožavao onoga koji me stvorio? Vi ćete biti dovedeni k njemu.

23 Hoću li uzeti druga božanstva uz njega? Da je Milosrdni htio moje zlo, njihovo posredovanje ne bi mi ničemu poslužilo; ono me ne bi spasilo; 24 ja bih tada bio očigledno zaveden.

25 Ali ja vjerujem u vašeg Gospodara. Slušajte me dakle! »

26 Njemu bi rečeno: « Uđi u Raj! » On reče: « Na žalost! Da je moj narod znao 27 kako mi je moj Gospodar oprostio i stavio me među one koji su poštovani! »

28 Poslije njega, mi nismo dali da siđe s neba nikakva vojska na njegov puk. Mi nismo ništa dali da siđe.

29 Bijaše samo jedan Uzvik, i oni svi biše uništeni.

30 Oh, koje li žalosti za sluge Božje! Ni jedan Poslanik ne dolazi k njima, da se ne bi sprdali njemu.

31 Ne vide li oni koliko naraštaja smo mi uništili prije njih; oni više nikada neće doći k njima, 32 dok će oni, svi zajedno, pojaviti se pred nama.

33 Evo, za njih, Znaka: Mrtva zemlja koju smo mi nanovo oživjeli i iz koje dajemo da izniknu zrnevlja koja oni jedu.

34 Mi smo tu postavili vrtove palmi i vinove loze; dali smo da usred njih izbiju izvori 35 da bi oni jeli plodove darovane od Allaha i plodove svog rada. – Ne će li oni biti zahvalni za to? –

36 Slava onome Ko je stvorio sve vrste: one koje slobodno niču iz zemlje, one koje ljudi pripremaju za nicanje i one koje oni ne poznaju.

37 Evo za njih jednog Znaka: noć iz koje mi izdvajamo dan; – oni su tada u tminama – 38 sunce koje putuje prema svom mjestu uobičajenog prebivanja: takav je propis Svemogućeg, onog koji zna!

39 Mjesec kojem smo mi odredili rasdoblja sve dok on ne postane sličan sasušenoj palmi.

40 Sunce ne može uhvatiti mjesec, ni mjesec preteći dan. Svatko od njih putuje svojom putanjom.

41 Evo za njih Znaka: mi smo ukrcali njihovo potomstvo na prepunjenu lađu.

42 Mi smo, za njih, stvorili slične, na kojima oni jašu.

43 Da smo mi to htjeli, mi bismo njih progutali; oni ne bi tada našli nikakve pomoći, oni ne bi bili spašeni, 44 osim po milosti koju bismo mi poslali ako bismo im mi dodijelili jedno kratkotrajno uživanje.

45 Kad se njima kaže: « Bojte se onoga što je pred vama i onoga što je iza vas; možda će vam se dodijeliti milosrđe…»

46 Nikakav Znak, između Znakova njihovog Gospodara, nije im došao, da se oni nisu od njega okrenuli.

47 Kad im se kaže: « Dajite milostinju jedan dio dobara koje vam je Allah dodijelio, » nevjerni govore vjerujućima: « Hoćemo li mi hraniti onoga koga Allah hrani, ako bi on to htio? Vi ste, očigledno, zabludjeli. »

48 Oni kažu: « Kad je ostvarenje tog obećanja, ako ste vi vjerodostojni? »

49 Oni ne čekaju! Samo jedan Povik njih će dograbiti dok oni budu raspravljali.

50 Oni dakle neće moći ni svoju oporuku načiniti, ni vratiti se svojoj obitelji.

51 Puhnuće se u trublju, i evo kako iz svojih grobova, oni se ustremljuju prema Gospodaru.

52 Oni će tada reći: « Nesretni mi!

Ko  nas je dakle istrgao iz naših kreveta?

Evo onoga što je Milosrdni obećao. Proroci bijahu vjerodostojni !

53 Biće samo jedan Povik, i svi će se ljudi pojaviti pred nama.

54 Nitko, tog Dana, neće biti zakinut u ničemu: vi ne ćete biti plaćeni osim za ono što ste učinili.

55 Toga Dana, jedina briga gostiju u Raju biće da se raduju.

56 U pratnji svojih supruga, oni će se držati u sjeni, oslonjeni na svoje luksuzne krevete. 57 Naći će ondje plodova i svega što budu zatražili.

58 « Mir! » Takva je riječ koja će im biti upućena sa strane milosrdnog Gospodara.

59 O vi, krivci! Držite se po strani, tog Dana!

60 O sinovi Adamovi! Nisam li vas ja obavezao da ne obožavate Sotonu, –on je vaš otvoreni neprijatelj – 61 i da obožavate mene ? To je bio pravi put.

62 Sotona je zaveo jedan veliki broj među vama. Niste li vi to još rasumjeli?

63 Evo Pakla koji vam je bio obećan: 64 padnite danas u njega po cijeni svoje nevjernosti.

65 Tog Dana, mi ćemo staviti pečat na njihova usta, ali njihove će nam ruke govoriti i njihove noge svjedočiti o onome što su učinili.

66 Da smo mi to htjeli, mi bismo izbrisali njihove oči. Oni bi se tada sjurili na put, ali kako bi oni mogli vidjeti bilo što?

67 Da smo mi to htjeli, mi bismo ih na mjestu izmijenili, oni ne bi mogli ni otići, ni vratiti se.

68 Mi povijamo stas onome kome darujemo dug život. Ne rasumiju li oni to?

69 Mi njega nismo poučili pjesništvu jer to njemu nije primjereno.

Ovo je samo jedno Podsjećanje, jedan jasni Kur’an 70 pomoću kojeg on upozorava svakog živog čovjeka da će se Riječ ostvariti protiv nevjernika.

71 Ne vide li oni da smo mi stvorili za njih, među djelima naših ruku, stada kojima su oni postali godpodarima. 72 Mi smo njih njima podvrgli: neka od njih služe im za radove a druga, za hranu. 73 Iz njih oni izvlače korisne proizvode i napitke. Ne će li oni biti zahvalni?

74 Oni su usvojili božanstva pokraj Allaha. Možda će oni u njima naći svoj spas?…

75 Oni im ne mogu pomoći; oni naprotiv čine jednu vojsku dignutu protiv njih.

76 Nek te njihova riječ ne ožalosti! Mi savršeno poznajemo što oni kriju i ono što prepričavaju.

77 Nije li čovjek vidio da smo ga mi stvorili od jedne kapi sjemena; i evo ga sad kako otvoreno raspravlja!

78 Zaboravio svoje vlastito stvaranje, on nam dobacuje ovu izreku: « Ko će dakle nanovo oživjeti kosture kad su oni prašina? »

79 Reci: « Onaj Ko ih je stvorio prvi put oživjeće ih iznova. On savršeno poznaje svako stvorenje.

80 On je taj, koji je, za vas, smjestio vatru u zelenom drvetu čiji vi plamen koristite. »

81 Onaj koji je stvorio nebesa i zemlju ne može li ih stvoriti iznova? Ali da! Jer on je Stvoritelj koji ne prestaje stvarati, onaj koji zna sve.

82 Takva je, uistinu, njegova Zapovijed: kad on nešto hoće, on joj kaže: « Budi! » i ona jest.

83 Slava onome koji sadržava u svojoj ruci kraljevstvo svih stvari! Vi ćete biti dovedeni k njemu!