Urok
| Podaci o tekstu | |
|---|---|
| Autor | Enes Beganović |
| Naslov | Urok |
| Podnaslov | |
| Iz | |
| Izdavač | {{{IZDAVAČ}}} |
| Izdanje | |
| Vrijeme nastanka | |
| Datum izdanja | |
| Mjesto izdanja | |
| Prevodilac | |
| Originalni naslov | |
| Originalni podnaslov | |
| Originalno mjesto nastanka | {{{ORIGINALNO MJESTO NASTANKA}}} |
| Izvor | lijecenje-kuranom.com |
| Kratak opis | |
 Članak na Wikipediji | |
| Status obrade | |
| U obradi | |
| Obrada u toku. Tekst nije kompletno korigovan i moguće je da još uvijek sadrži greške.
| |
| Slika | |
Dokazi iz Kur'ana za djelovanje uroka
[uredi]1. Uzvišeni Allah kaže da je Ja'kub rekao:
O sinovi moji - reče onda - ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju! I kad uđoše oni kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Ja'kubova, koju je izvršio, a on je, uistinu veliki znalac bio, zato sto smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna. (Jusuf: 67-68)
Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, u tefsiru ova dva ajeta kaže: Uzvišeni Allah, dželle šanuhu, govoreći o Ja'kubu, alejhisselam, kaže da je naredio svojim sinovima kad ih je spremio sa bratom Benjaminom u Egipat, da ne ulaze svi na jedna vrata, nego da se razdvoje i uđu na različita vrata, jer, kako kažu Ibnu Abbas, Muhammed ibnu Ka'b, Mudzahid, Ed-Dahhak, Katade, Es-Suddejj i drugi: On se za njih pobojao da se ne ureknu jer su bili izuzetno lijepi, i privlačni. Urok je stvarnost i može skinuti konjanika sa njegova konja.
- Njegove riječi: ...a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!, tj. ovaj savjet koji sam vam dao, ne može vas sačuvati od onoga što vam je Uzvišeni Allah odredio, jer kad Uzvišeni hoće nešto, u tome Ga ne može niko spriječiti niti zaustaviti.
I kad uđoše oni kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu posteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Ja'kubova, koju je izvršio, a on je, uistinu veliki znalac bio, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna. (Jusuf: 68)
Kažu da je to zaštita od uroka[2]
- Uzvišeni Allah je rekao: Gotovo da te nevjernici pogledima svojim obore kad Kur'an slušaju, govoreći: On je, uistinu, luda!
Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: Ibnu Abbas, Mudzahid i drugi kažu: Riječ (lejuzlikuneke) - probadaju te (bi ebsarihim) - svojim očima tj. urekli bi te očima od zavisti i mržnje prema tebi da nije Allahove, dželle šanuhu, zaštite.
U ovom ajetu je dokaz da je urok očima istinit i da ima uticaja Allahovom, dželle šanuhu, voljom, kao što to potvrđuju i mnogobrojni hadisi preneseni različitim putevima.[3]
Dokazi iz sunneta za djelotvornost uroka
[uredi]1. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: Urok je istina.[4]
2. Od Aise, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Tražite kod Allaha utočište od uroka, jer uroci postoje.[5]
3. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Urok je istina i da je išta preteklo kader, pretekao bi ga urok, pa ako od vas neko zatraži da se operete, operite se.[6]
4. Od Esme bint Uvejs, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: O Allahov Poslaniče, Dža'ferove sinove pogađa urok, pa hoću li im zbog toga učiti rukju? - Uči, jer da je išta preteklo Allahovu odredbu, pretekao bi je urok.[7]
5. Od Ebu Zerra, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Urok, Allahovom voljom, utiče na čovjeka sve do te mjere, da se čovjek popne na visoko mjesto i strovali se s njega (od jačine uroka).[8]
6. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Urok je istina i može oboriti čovjeka s visine.[9]
7. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Urok uvodi čovjeka u kabur, a devu u kazan.
Tj. pogodi čovjeka, pa ga usmrti, te bude zakopan, i isto tako pogodi devu što bude uzrokom njene slabosti, te je zakolju i skuhaju njeno meso u kazanu.[10]
8. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Najveći uzročnik smrti mog ummeta, poslije Allahove odredbe, je urok.[11]
9. Od Aise, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi je naređivao da učim rukju protiv uroka.[12]
10. Od Enesa ibnu Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dozvolio da se uči rukja protiv uroka, ujeda zmije i akrepa, te čireva na slabinama.[13]
11. Od Ummu Seleme, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za njenu sluškinju, na čijem je licu vidio crnu mrlju, rekao: Proučite joj rukju, ona je urečena.[14] Pod crnom mrljom se misli na šejtanov znak, neko kaže da je to šejtanov udarac, tj. crna ili žuta fleka na licu.
12. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je Hazmovoj porodici dozvolio liječenje rukjom od zmijskog ujeda. Esmi bintu Umejs je rekao: Šta je to sa sinovima moga brata pa su tako mršavi i slabi, da li im šta fali? Ne - odgovorila je - nego se brzo ureknu. Uči im rukju - rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ona je odbijala, ali je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponovio: Uči im rukju.[15]
Mišljenje učenjaka u pogledu postojanja uroka
[uredi]• Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: Uticaj uroka je moguć i nastaje Allahovom, dželle šanuhu, voljom.
• Hafiz Ibnu Hadzer, Allah mu se smilovao, rekao je: Bit uroka se sastoji u pogledu sa divljenjem pomješanim sa zavišću osobe pokvarene duše koji štetno djeluje na onoga kome je upućen.[16]
- Ibnu Esir, Allah mu se smilovao, rekao je: Oni kojima su uskraćeni vid i razum, zanijekali su urok riječima: To su samo neistinita priviđenja...
Ovo su najneupućeniji ljudi koji pred sobom imaju zastor iza kojeg ne vide. Oni nemaju kulture niti ikakvog znanja o duši i duhovnim stvorenjima te o njihovoj prirodi i uticaju. kojima je dat razum bez razlike kojem narodu pripadali, ne poricu postojanje uroka, niti ga nijeću iako su se razišli u načinu njegova uticaja i uzroka. Nema sumnje da je Uzvišeni Allah dušama i tijelima dao različite moći i prirode. Mnogima je dodijelio osobine koje imaju uticaj. Nemoguće je onome ko posjeduje razum da zanijeće uticaj bestjelesnih bića na tijelo. To je nešto očito i osjetno. Primjetit ćeš kako se lice jako zacrveni ako u njega pogleda neko od koga se ovaj ustručava i stidi, ili požuti kada pogleda u nekog koga se boji. Ljudi su svjedoci slučajeva gdje osoba oslabi i oboli od nečijeg pogleda. Sve ovo se dešava posredstvom i uticajem duhovnih bića. Zbog uske veze sa očima prema njima je i dobio ime (urok, urokljive oči ar. ajn-oko). Međutim nisu oči te koje imaju moć da izazovu urok, to se dešava posredstvom bestjelesnih bića. Bestjelesna bića imaju različite prirode, moći i djelovanje. Zavidna duša ima vidljiv i štetan uticaj na osobu kojoj se zavidi. Radi ovoga je Uzvišeni Allah naredio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da traži Njegovu zaštitu od zle zavisti. Uticaj zavidnika na onoga kome zavidi je potvrđena stvar i ne može se zanijekati. To čine samo oni koji su izašli iz okvira ljudske prirode. Osnova zavidluku je urok. Pokvarena i zavidna duša se zlobno ponaša i utiče na onoga kome zavidi. Ona svojom pokvarenošću djeluje na njega. Najbliža ovom primjeru je zmija. U njoj je skriven otrov, pa kada se sretne sa svojim neprijateljem, iz nje proradi mržnja, te se okomi na njega, što njemu šteti. One su različite. Uticaj nekih od njih je tako jak da može izazvati pobačaj, ili sljepoću kao što je to rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za bezrepu otrovnicu i jos jednu vrstu otrovnih zmija: One osljepljuju i izazivaju pobačaj.[17]
Uticaj duša nastaje susretom, viđenjem, kontaktom, upućivanjem duša na one na koje će djelovati, dovama, rukjom i surama el-Felek i en-Nas, ponekad priviđenjem i umišljanjem. Nije pogled taj koji je presudan kod osobe koja uriče. Desi se da se slijepom opiše nešto te ga njegova duša urekne iako ga nije vidio. Mnoge osobe su urekle nekoga preko opisa bez viđenja. To su strelice koje izlaze iz duše osobe koja to čini. Ponekad pogodi urečenog, a ponekad promaši. Ako ga zateče otkrivenog (bez zaštite dovama i drugim štitovima) nema sumnje da će ga pogoditi. Ako ga zateče naoružanog i zaštićenog, te strelice mu ne mogu nauditi, čak postoji mogućnost da se ta ista strelica vrati na onog od koga je i poslana.
Urok se javlja na ovaj način; Osoba je prvo nečim, zadivljena, zatim to nesto slijedi njegova pokvarena duša, a potom se u izvršenju trovanja pripomaže pogledom upućenim urečenom. Čovjek ponekad urekne samog sebe, a ponekad urekne bez svoje volje.[18]
== Razlika između uroka i zavisti == [19]
1. Zavist je širi pojam od uroka. Svaka osoba koja može da urekne zavidna je, a nije svaki zavidnik i osoba koja može da urekne. Radi toga je u suri El-Felek spomenuto traženje zaštite od zavidnika. Ako musliman zatraži zaštitu od zavidnika, ujedno je zatražio zaštitu i od uroka. Ovo je dokaz univerzalnosti Kur'ana, njegove nadnaravnosti i retorike.
2. Zavist je pobuđena mržnjom i željom da onome kome se zavidi nestanu sve blagodati. Povod uroku jeste divljenje, dopadanje i hvaljenje nečega.
3. Zavist i urok igraju jednaku ulogu u izazivanju štete urečenom, a razlikuju se u porijeklu. Porijeklo zavisti pogađa srce vidjevši na urečenom mnoge blagodati i želeći da taj ostane bez njih. Onaj koji uriče pomaže se prodornim pogledom. Tako on uriče ono čemu ne zavidi kao što su predmeti, životinje, usjevi i imetak. Može se čak desiti da urekne samog sebe takvim prodornim pogledom.
4. Zavidnik može djelovati na nešto što pretpostavlja i prije nego što se desi, dok onaj koji uriče može uticati samo na ono što je stvarno prisutno.
5.Čovjek ne može zavidjeti samom sebi niti svom imetku dok može ureći i sebe i svoj imetak.
6. Zavist dolazi samo od pokvarene duše, dok urok može doći i od dobrog čovjeka ako mu se nešto svidi bez želje da to što se njemu svidjelo bude uskraćeno urečenom.
Ovo se desilo Amiru ibnu Rebi'i kada je urekao Sehla ibnu Hunejfa uprkos tome što je Amir, radijallahu anhu, medu prvim koji su prihvatili Islam i učesnik Bedra.
Ibnul-Dzevzi, Ibnul-Kajjim, Ibnu Hadzer, En-Nevevi, Allah im se svima smilovao, su napravili razliku izmedu uroka i zavisti. Poželjno je da musliman, kada vidi nešto što mu se dopadne, zamoli Allaha za blagoslov, svejedno radilo se o njegovoj ili tuđoj stvari. Potvrda za ovo su riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu Sehla ibnu Hunejfa: Zašto nisi blagoslovio? tj. zamolio Allaha da ga blagoslovi, jer ova dova sprječava uticaj uroka.
Džini uriču ljude
[uredi]1. Od Ebu Seida El-Hudrija, radijallahu anhu, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, trazio zastitu od dzinskog i insanskog uroka, a kad su objavljene sure El-Felek i En-Nas, ucio je njih, a ostavio ono sto je do tada ucio (od te vrste dova).[20]
2. Od majke vjernika Ummu Seleme, radijallahu anha, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u njenoj kuci vidio sluskinju na cijem licu je bila crna mrlja na sto je rekao: Proucite joj rukju, ona je urecena.[21]
El-Ferra' je rekao: Pod rijecima crna mrlja misli se na trag dzinskog pogleda.
Iz ova dva hadisa saznajemo da urok nastaje i od dzina i od insana. Radi toga je svaki musliman obavezan da spomene Allahovo ime kad skida odjecu, ili se ogleda u ogledalu, i prilikom svakog drugog posla, kako bi od sebe odbacio dzinsko uznemiravanje poput uroka i slicnog.
Lijecenje uroka
[uredi]Postoji nekoliko nacina lijecenja uroka, spomenut cu slijedece:
Prvi nacin: Kupanje onoga ko je urekao
Ako je osoba koja je urekla poznata, onda se od nje trazi da se okupa te se tom vodom ureceni polije otpozada, i Allahovom, dzelle sanuhu, voljom ce ozdraviti.
Od Ebu Umame ibnu Sehla ibnu Huzejfe, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: Moj otac Sehl kupao se u Harri (jednoj dolini Medine). Skinuo je svoj ogrtac, dok je Amir ibnu Rebia gledao u njega. Sehl je bio jako bijele puti i lijepe koze. Amir je rekao: Do danas nisam vidio ovako lijepu kozu ni kod pokrivene djevice. Istog momenta Sehla je uhvatio zestok bol. Obavijestili su Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o njegovom bolu: Ne moze podici glave - rekli su: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ih upita: Sumnjate li na koga? Na Amira ibnu Rebi'u, odgovorise. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je pozvao i strogo mu se obratio: Radi cega to ubijate svoju bracu? Sto ga nisi blagoslovio? Operi se za njega. Na to je Amir oprao lice, ruke, laktove, koljena, noge i potrao se ispod kosulje. Tu vodu je stavio u posudu i njome polio Sehla otpozada. Istog momenta Sehl je ozdravio.[22]
U pogledu toga sta se podrazumijeva pod rijecima ispod kosulje ucenjaci su se razisli: Neki su misljenja da je to dio tijela, neki da je spolni organ, neki bedro, jer je na njemu svezana kosulja.
Opis pranja
Ibnu Sihab Ez-Zuhri, radijallahu anhu, rekao je: Nasi ucenjaci opisuju pranje na ovaj nacin: Osobi koja je urekla se dadne posuda s vodom u koju on stavi ruku, uzme malo vode i ispere usta te to ispljune u posudu. Poslije toga opere lice u posudi. Zatim stavi lijevu ruku u posudu i iz nje sipa na desnu saku jedan puta. Zatim desnom rukom polije po lijevom laktu, onda lijevom rukom polije desnu nogu a desnom rukom polije lijevu nogu. Lijevom rukom ce politi desno koljeno a desnom lijevo. Svu ovu vodu uhvatiti u posudu, a zatim unutrasnji dio kosulje umociti u nju ali da se pri tome posuda ne spusta na zemlju. Ova voda se polije po glavi urecenog. To se ucini jednim potezom otpozada.[23]
Propis pranja osobe koja je urekla
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: Urok je istina i da je nesto preteklo Allahovu odredbu, pretekao bi je urok, pa ako se od nekog od vas zatrazi da se opere, neka to ucini.[24]
2. Od Aise, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: Osobi koja je urekla naredivano je da se abdesti i da se tom vodom opere ureceni.[25]
Iz ova dva hadisa, kao i drugih njima slicnih, se uzima dokaz za abdest ili pranje onoga ko je urekao radi urecenog.
Drugi nacin
Staviti ruku na glavu urecenog i reci:
Bismillahi erkike, Allahu jesfike, min kulli dain ju'zike ve min kulli nefsin ev ajnin hasidin Allahu jesfike.[26]
(U ime Allaha ti ucim rukju, Allah te izlijecio od svake bolesti koja te uznemirava, i od svake zavidljive duse i od uroka, Allah te izlijecio.) Ovo ponoviti tri, pet, sedam ili devet puta.
Treci nacin
Staviti ruku na glavu urecenog i reci:
Bismillahi jubrike, min kulli dain jesfike, ve min serri hasidin iza hasede, ve min serri kulli zi ajnin.[27]
Ponoviti pet ili sedam puta.
Cetvrti nacin
Staviti ruku na glavu urecenog i reci:
Allahumme rabben-nasi ezhibil be'se vesfi entes-Safi la sifae illa sifauke sifaen la jugadiru sekamen.
(Allahu moj, Gospodaru ljudi, otkloni nevolju i izlijeci, Ti si Lijecnik. Nema lijeka pored Tvoga, izlijeci lijekom poslije kojeg se bolest ne vraca). Ponoviti sedam puta.
Peti nacin
Staviti ruku na mjesto bola i prouciti slijedece sure: El-Ihlas, El-Felek i En-Nas po sedam puta.
Sesti nacin
Pripremiti posudu sa vodom, prouciti na nju El-Ihlas, El-Felek i En-Nas i reci: Allahumme raben-nasi, ezhebil be'se vesfi entes-Safi, la sifae illa sifauke sifaen la jugadiru sekamen. (Tri puta)
Bismillahi erkike, Allahu jesfike, min kulli dain ju'zike ve min kulli nefsin ev ajnin hasidin Allahu jesfike. (Tri puta)
Nakon toga isprazniti posudu na glavu urecenog jednim potezom sazada, tako da voda dohvati citavo tijelo. Allahovom ce voljom ozdraviti.