Zemlja jedna žalost

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search

Zemlja jedna žalost[uredi]

  • 33 1 Nesreća! tebi koji pustošiš, a
nisi opustošen bio,
tebi koji iznenađuješ, a nisi
iznenađen bio.
Kad budeš prekinuo pustošiti,
ti ćeš biti opustošen,
kad budeš prestao djelovati
iznenada,
iznenadiće tebe.
  • 2 GOSPODE, imaj milosti za nas!
Mi se uzdamo u tebe.
Budi nam snagom svakog jutra
i našim izbavljenjem u vrijeme
nevolje.
  • 3 U zvuku grmljavine, narod
pobježe,
kad ti ustaneš, narodi se
raspršuju.
  • 4 Plijen se gomila kao što se
gomilaju skakavci,
on se sunovraćuje kao što se suno-
vraćuju popci.
  • 5 GOSPOD je oduševljen,
jer stoluje na visinama,
on ispunjava *Sion pravom i
pravdom.
  • 6 Sigurnost tvojih dana, to će biti
bogatstvo spasa.
Mudrost, spoznavanje i
strah od GOSPODA:
takvo će biti njegovo blago.


  • 7 Evo:
oni iz Ariela[225] kliču
po ulicama,
glasonoše mira gorko
plaču.
  • 8 Ceste su opustjele,
nema prolaznika više na
cestama.
Savez[226] je raskinut,
gradove odbačene,
niko ne uvažava više.
  • 9 Zemlja je u žalosti, on propada.
Liban gubi svoje lice, on
vene.
šaron postaje kao
Araba.
Bašan i Karmel se polagano prazne[227].
  • 10 Sada, kaže Allah,
ja ću se dignuti,
sada, ja ću se uspraviti,
sada, ja ću biti oduševljen.
  • 11 Vi ćete začeti travu, vi
ćete poroditi slamu,
vaš dah je vatra koja će vas
prožderati.
  • 12 Narodi biće spaljeni[228]
kao kreč,
oni će biti kao trnje
odsječeno koje se spaljuje.
  • 13 Slušajte, vi koji ste daleko, ono
što ću ja učiniti;
vi koji ste bliski, znajte
koja je moja moć.